(foto: zvanični klupski sajt)
Ukrajinski fudbal životari, ali ipak živi.
Pre nekoliko nedelja počeo je prolećni deo prvenstva u ukrajinskoj ligi, koja je bez sumnje najunikatnije fudbalsko prvenstvo u Evropi, jer se igra u senci rata na istoku zemlje. Tri godine nakon ruske invazije, ukrajinski klubovi uprkos teškoj situaciji istrajavaju u takmičenju, jer je fudbal jedna od retkih stvari koja ljudima bar nakratko skreće misli sa surove realnosti u kojoj žive.
Sezonu su pred samo 256 gledalaca otvorili Kolos Kovalivka i Černomorec Odesa, dva kluba koja se grčevito bore za opstanak. Dan pre utakmice u Kolosu su primili tužnu vest da je jedan od njihovih bivših omladinaca, Mikita Kalin, poginuo na frontu u okolini Harkova. Ceremonijalni početni udarac sa centra terena izveo je vojnik Dmitro Orel, koji je do nedavno bio na prvim borbenim linijama. To je realnost ukrajinskog fudbala u ovom trenutku.
Trener jednog od vodećih klubova u ligi, petoplasiranog Krivbasa, je 59-godišnji Jurij Vernidub, koji je 2022. godine, kada su Rusi napali njegovu domovinu, napustio dobro plaćen posao trenera moldavskog Šerifa, vratio se u rodno Zaporožje i priključio ukrajinskoj vojsci. Njegovo prijateljstvo sa predsednikom Krivbasa Konstantinom Karamanicom dovelo je do toga da, uprkos tome što je vojnik, istovremeno dobije posao glavnog trenera ovog prvoligaškog tima. Vojska mu je izašla u susret do te mere da je premešten u Krivoj Rog i da može da obavlja obe dužnosti istovremeno.
„Kada se dogodi nešto hitno, moram da se vratim u svoju jedinicu“, kaže Vernidub. „Na dan utakmice to se još nije desilo, ali bilo je slučajeva kada sam tek završio trening, a onda morao da obučem uniformu i odem u svoju vojnu bazu.“
Ukrajinski fudbal je u potpunosti zavisan od spoljašnjih faktora. To se najbolje vidi kod najuspešnijeg kluba, Šahtjora iz Donjecka, koji već više od decenije ne igra na svom stadionu.
„Ekonomska situacija u Ukrajini je direktno povezana sa našim fudbalom“, kaže direktor Šahtjora Sergej Palkin.
„Profit od sponzorstava, televizijskih prava i prodaje ulaznica je sitniš. Preživljavamo zahvaljujući ulaganjima vlasnika.“
Vlasnik Šahtjora, Rinat Ahmetov, i dalje ulaže ogroman novac u svoj klub. Tokom zimskog prelaznog roka, iz brazilskog Fluminensea je stigao napadač Kauã Elias za 14 miliona evra. Rudari su ove sezone učestvovali i u ligaškoj fazi Lige šampiona, ali nisu uspeli da se plasiraju u nokaut fazu. Ni u domaćem prvenstvu im ne cvetaju ruže, jer su trenutno tek na trećem mestu, iza vodećeg kijevskog Dinama i drugoplasirane Oleksandrije.
„Naši klubovi u evropskim takmičenjima postigli su najlošije rezultate u poslednjih nekoliko godina. Ovo je trenutno najniža tačka za ukrajinski fudbal“, rekao je Palkin. „Ali živimo u izuzetno teškim vremenima: važno je da smo sačuvali naš sport i da smo uopšte još uvek živi.“
Sa tim se slaže i defanzivac lvovskog Karpatija Denis Mirošničenko: „Pokušavamo da ljudima damo priliku da se bar malo zabave i zaborave na rat. Da im kroz sport pružimo nešto pozitivno.“
Direktor Šahtjora Palkin, međutim, nije previše impresioniran svetskom fudbalskom organizacijom FIFA-om, za koju tvrdi da ne pomaže Ukrajincima: „Od početka rata FIFA ne podržava ukrajinski fudbal. Moramo uspostaviti neku vrstu fondacije za ukrajinski fudbal, a jedan od glavnih donatora trebalo bi da bude FIFA. Trebalo bi da nas podrže jer nam je infrastruktura uništena, ekonomska situacija loša, a teško je preživeti u ovim uslovima. Čudno je da nas potpuno ignorišu. FIFA je za nas uvek zatvorena vrata.“
Šahtjor je 2022. godine od FIFE tražio 50 miliona evra odštete nakon što je odlučeno da strani fudbaleri u ukrajinskim klubovima mogu bez posledica da raskinu ugovore. Klub iz Donjecka je na kraju izgubio tužbu na arbitražnom sudu.
Najveći izazov za Ukrajinski fudbalski savez, na čijem je čelu već godinu dana legendarni Andrej Ševčenko, jeste da održi fudbalsko takmičenje u nimalo idealnim uslovima. „Imamo dva scenarija za dalji razvoj“, kaže Ševčenko. „Jedan u slučaju da se rat nastavi i drugi u slučaju da se završi. To su dve potpuno različite vizije.“
Ševčenko se prošle godine u Parizu sastao sa predsednikom FIFE Đanijem Infantinom, koji je obećao pomoć, tako da oštre reči Sergeja Palkina treba shvatiti u kontekstu problema koje ima Šahtjor. FIFA je, naime, uvela više programa za pomoć ukrajinskom fudbalu, a u martu 2022. godine, u ranoj fazi invazije, donirala je milion američkih dolara za humanitarnu pomoć Ukrajini. Međutim, činjenica je da je Đani Infantino u veoma dobrim odnosima sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji trenutno nije previše naklonjen Ukrajini.
Ševčenko se trudi da ukrajinski fudbal održi na evropskoj fudbalskoj mapi. Na aprilskom kongresu UEFA-e kandidovaće se za mesto u Izvršnom odboru evropske krovne organizacije, a istovremeno nastoji da fudbalom pomogne ukrajinskom narodu. Uveo je inovativne projekte fudbala za amputirce i korišćenje najpopularnije igre na svetu u posttraumatskoj rehabilitaciji vojnika.
U Zapadnoj Evropi fudbal kasnog kapitalizma je igra milijardi i preplaćenih primadona, dok je u Ukrajini igra sitniša i nade.