(foto: Getty Images)
Iako se Đani Infantino na ovom Svetskom prvenstvu svim silama trudio da dokaže kako je fudbal igra zvezda, pojedinaca i ikona, još jednom se ispostavilo da je to pre svega – timski sport. Španija je ugasila francuske galaktikose i zasluženo prošla u finale.
Didije Dešan je imao pravo kada je u prošlosti, sa ekipom izuzetnih individualaca, igrao zatvoren, bolno konzervativan fudbal. Takva Francuska bi, naime, pobedila ovu Španiju. Namamili bi ih pred svoj gol, gde bi Španci "pimplovali" do iznemoglosti, a onda bi usledio munjevit kontranapad u prazan prostor. Na svom poslednjem turniru, francuski selektor se upecao u zamku briljantnih pojedinaca i zaigrao lep, tečan, skoro relacionistički fudbal. Protiv većine ekipa je išlo, ali protiv Španaca taj pristup jednostavno nije bio pravi.
Čim su Španci oko 15. minuta zaustavili onaj genijalan francuski kontranapad – kada je Olise dodao Dembeleu, ovaj sjajno pronašao Mbapea, a Kilijan uprkos brzini i oštrini misli nije mogao da prođe pored Kubarsija – bilo je jasno da je Španija spremna da igra i bez lopte. Ne samo da igra, već da rinta na terenu.
Španci su odigrali svoju najbolju utakmicu na turniru. De la Fuente je dobro tempirao ekipu da dostigne vrhunac baš u ključnom trenutku. Ali, protiv ove neverovatne francuske ekipe verovatno ni to ne bi bilo dovoljno da Lukas Din nije napravio onu glupost za jedanaesterac. Svaki tim je jak samo onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika. Pre tog "poklona", nije se činilo da Španci imaju previše mašte u napadu. Takvi trenuci menjaju utakmice.
Bez tog penala, koji je Ojarzabal tako suvereno pospremio u mrežu, u drugom poluvremenu bismo gledali potpuno drugačiji meč. Sa vođstvom Španije upali smo u predvidive šablone koje smo i očekivali pre utakmice – na jednoj strani čuvanje lopte i spora izgradnja napada, na drugoj blic-prelazi sa malo dodavanja.
Francuza zapravo nije ni bilo na ovoj utakmici. Mbape je bio senka samog sebe, Olise potpuno izgubljen i anoniman, Dembele nije znao šta će s loptom. Najbolji je bio Bredli Barkola, koji je zapravo radio i u odbrani. I čim ga je Dešan zamenio Dueom, Španci su to iskoristili i postigli drugi gol. Barkola bi pokrio Poroa, Due nije.
Španska "mašina" je prela perfektno. Kako i ne bi, kada su protivnici igrali tačno onako kako je De la Fuente želeo. Zanimljivo je da je Lamin Jamal bio jedan od manje eksponiranih pojedinaca – Olmo, Ojarzabal i Poro su ga potpuno zasenili. Ali kod Španaca je bio najuočljiviji taj timski element, koji je Francuzima ovog puta potpuno nedostajao.
Pre ove utakmice prvi favorit bila je Francuska, sada je to, naravno, Španija. Epsko polufinale između Engleza i Argetinaca daće rivala koji objektivno nema kvalitet kao Francuzi, pa će sve osim španskog trijumfa u finalu biti iznenađenje. Ali fudbal je nepredvidiva igra i iako je teško videti kako Englezi ili Argentinci mogu da pobede De la Fuenteovu ekipu, sve je moguće.
Čini se da bi Englezi bili "lakši" protivnik za Špance, jer su na celom prvenstvu odigrali svega dva dobra poluvremena, dok je sve ostalo bilo mučenje lopte. Argentinci bi, sa druge strane, imali šanse samo ako bi odigrali na način na koji je Paragvaj igrao protiv Francuske.
Videli smo svašta, videćemo šta nas čeka na kraju.