(foto: Getty Images)
Kvalitet Real Madrida je u tome kako je bez poledica preživeo oproštaj mnogobrojnih nosilaca igre tima i sa laganom tranzicijom zadržala primat na vrhu Evrope.
U fudbalu je tranzicija igračkog kadra često izuzetno zahtevan i nesiguran izazov, u kojem se ekipe, koje su dugo delovale nepobedivo, mogu praktično preko noći naći na ledu.
Mančester Junajted se posle odlaska Aleksa Fergusona i oproštaja 'generacije 1992.' zapravo još nalazi u tranzicijskom periodu, koji je u slučaju ovog kultnog kluba pokazao da čak ni moćni finansijski resursi nisu nikakva garancija za održavanje visokog nivoa konkurentnosti.
U prethodnoj deceniji dugo je dominantna sila u evropskom fudbalu bila Barselona, koja nakon odlaska Brazilca Nejmara i raspada trija MSN bar u Ligi šampiona više nije igrala centralnu ulogu. Posle oproštaja Lionela Mesija suočena je sa jednim od najtežih izazova koji može zadesiti klub takvog formata – pritiskom izgradnje šampionske nove ekipe bez mnogo ulaganja.
Real Madrid je u tom smislu priča za sebe. Madriđani su u relativno kratkom vremenu ostali bez nosilaca igre, a s njihovim odlascima rasla je i razvijala se nova generacija, koja je "kraljevski klub" praktično bez ogrebotina vratila i dovela tamo gde se najbolje oseća – na sam vrh. Real Madrid je 2018. godine treći put zaredom osvojio Ligu šampiona, a utakmicu protiv Liverpula tada je započeo u sastavu Navas, Karvahal, Varan, Ramos, Marselo, Kazemiro, Modrić, Kros, Isko, Benzema i Ronaldo.
Ako računamo i upravo penzionisanog Krosa, od te ekipe ostala su još samo dvojica – Karvahal, strelac gola u finalu Lige šampiona, i Luka Modrić, danas svojevrsni produžetak trenera na terenu i glas u svlačionici, koji je sve vreme bio fantastičan primer svima onima koji su polako koračali u cipelama svojih slavnih prethodnika.
Nedelje nakon tada osvojenog naslova evropskog prvaka morale su biti paklene za Real. Oprostio se Kristijano Ronaldo, jedan od najboljih igrača u istoriji kluba, a još neočekivanije otišao je i trofejni trener Zinedin Zidan. To je bio kraj jedne ere, ali istovremeno i početak nove – u istom prelaznom roku je u prvi tim pridružen Federiko Valverde, iz Čelsija je došao Tibo Kurtoa, a iz Flamenga igrač koji je tada još bio daleko od postajanja stvarnim naslednikom Kristijana Ronalda – Vinisijus Žunior.
Godine 2019. Real Madrid je napravio dve velike greške u transferima, ali gledano retrospektivno obavio je izvanredan prelazni rok. Eden Azar i Luka Jović nisu postali ni 'novi Kristijano Ronaldo' ni 'zamenik Karima Benzeme', ali su se u senci ove dvojice pojačanja u Madrid preselili igrači koji su proteklog vikenda osvojili naslov evropskog prvaka – Eder Militao, Ferlan Mendi i Rodrigo.
U godinama 2021. i 2022. šampionski sastav iz finala u Kijevu protiv Liverpula definitivno se raspao. U veoma kratkom periodu klub su napustili Serhio Ramos, Rafael Varan, Garet Bejl, Marselo, Isko i Kazemiro, a u međuvremenu se 2021. godine ponovno oprostio Zinedin Zidan, koji se vratio u Madrid i brzo popravio haos koji su za sobom ostavili Santjago Solari i Hulijen Lopetegi.
Istovremeno sa odlascima pomenutih nosilaca, u Madrid su došli Eduardo Kamavinga, David Alaba, Antonio Ridiger i Orelijen Čuameni, koji su na svoj način utabali put u prvi tim i u velikoj meri bili rasterećeni pritiska stvaranja trenutnog utiska.
Real Madrid je ovu sezonu započeo sa još jednim neočekivanim udarcem, jer je klub napustio Karim Benzema, koji je nakon odlaska Kristijana Ronalda postao zaštitni znak tima. "Kraljevski klub" je u sezonu krenuo bez vrhunske devetke, ali se za taj problem našlo potpuno rešenje u obliku Džuda Belingema, koji je bio pretposlednji deo mozaika potpune transformacije tima.
Poslednji će biti Kilijan Mbape, 'nedostajuća' devetka, koja će zaokružiti ciklus, čija je najveća veličina u tome što je Real Madrid istovremeno s odlascima velikih zvezda gradio novu šampionsku ekipu i danas došao do stanja u kojem raspolaže mladim i vrhunskim timom, pred kojim su možda čak i spektakularnije sezone od ove.