Marko Van Basten. (foto: Getty Images)
Jetra mi je skoroz u parčićima od lekova, poručio legendarni napadač Milana i Holandije.
Marko van Basten, jedan od najboljih golgetera u istoriji holandskog, evropskog, pa i svetskog fudbala, opisao je u šta mu se život pretvorio u autobigrafiji "Dosta".
Živeo je igračku bajku, njegov gol SSSR u finalu EP 1988. godine i dan danas je jedan od najlepših ikada postignutih. Osvojio je tri Zlatne lopte i nadavao se golova. A onda je sve došlo na naplatu.
Markovi zglobovi su popustili i više nije mogao da igra. Ma šta da igra, nije mogao da funkcioniše ni u osnovnim životnim stvarima. Sve se srušilo. Tri teške operacije u najboljim igračkim godinama su ga zakovale za krevet. Umesto da postiže golove širom sveta vodio je bitku da ode do toaleta.
"
Noć je. Četvoronške idem po pločicama. Na rukama i kolenima. Moram da mokrim. Samo što ne puknem. Ali, ako pokušam da ubrzam, puna bešika mi pritiska bedra i jedva trpim. Poslednje što želim je da mokraća završi u hodniku. Moram da ostanem miran. Potrebna su mi najmanje dva minuta da dođem do toaleta. Dodirnem li vrata, moram da se ugrizem za usnu kako bih sprečio vrištanje", opsiao je Van Basten pakao kroz koji je prolazio.
Ni nastavak nije svetliji.
"
Tablete protiv bolova u pola noći gotovo da uopšte ne deluju. Neću nikoga da budim. Ne moraju da me čuju, ne želim da me bilo ko vidi ovakvog. Niko. Pa ni moji najmiliji".
Otkrio je i kako se osećao.
"
Ja sam bogalj, eto šta sam. Skliznem da ostavljeni peškir i desnom nogom dodirnem uspravni deo. Bol proždire do srži. Neću da vrištim. Stenjem! I odmah znoj. Padnem na bok kako bih se malo ispružio. Tako čekam da najgore prođe".
Sav očaj i bes Van Basten je usmerio na jednu adresu.
"
Mislim na Boga, ljut sam i na njega. Baš sam ljut. Koja je svrha svega ovoga? Zašto mi se ovo sranje dešava? Da li je ovo lekcija zato što sam postao previše arogantan".
A, ovo je samo misija odlaska u toalet.
"
Bol je učinio da zaboravim na punu bešiku. Na silu se pridižem, poslednjih metar i po prelazim četvoronške i uspevam da se podignem do WC šolje. Pražnjenje bešike donosi veliko olakšanje. Ne puštam vodu u kupatilu da ikoga ne bih probudio. Krećem nazad u krevet..."
Za sve to vreme strašne borbe i jezivih bolova,
FK Milan poziva Van Bastena na utakmice. Računaju da će mu tako bar malo olakšati situaciju u kojoj se nalazi. Marko o odlasku na stadion i ne razmišlja.
"
Više volim da budem u rupi, u svojoj kući. Kao ranjena životinja. Ostavite me ovde u mraku. Bio sam profesionalni fudbaler. Čak i najbolji na svetu. I sad hodam četvoronoške po pločicama sa strašnim bolovima i jetrom u parčićima od lekova. Uskoro sam tamo, u mom krevetu. Kad stignem, nadam se da ću se naspavati. Ako sve bude u redu".
Ovo je samo deo iz autobiografije Marka van Bastena. Čoveka koji je igrajući za Milan,
Ajaks i
Holandiju postigao više od 300 golova. Poslednju utakmicu odigrao je 1993. godine, a u Milanu se vodio kao član i naredne dve godine iako nije igrao.
Bio je i trener, vodio
AZ Alkmar, a radio je i u stručnom štabu reprezentacije Holandije.