(foto: Getty Images)
Srbija je bila bliža nego što se mislilo da dobije mladog vezistu Aleksandra Pavlovića, pre nego što je talentovani fudbaler na kraju odlučio da svoju internacionalnu karijeru nastavi u dresu Nemačke. Bivši direktor Fudbalskog saveza Srbije, Stevan Stojanović, sada je otkrio kako su tekli pregovori i zašto su nemački napori na kraju nadmašili srpske.
Prema rečima Stojanovića, pregovori su održani u martu 2024. godine, na sastanku u Minhenu kojem su prisustvovali Diter Henes, Pavlovićev agent, i Pavlovićev otac. Sam Pavlović se pridružio kasnije tog večernjeg dana.
„Sastali smo se u Minhenu na večeri i razgovarali otvoreno,“ rekao je Stojanović za Kurir. „Objasnio sam šta trener Dragan Stojković očekuje od njega i koja bi bila njegova uloga.“
Srbija je ponudila odlučujući poziv.
„Pavloviću je ponuđeno mesto u reprezentaciji Srbije za EURO 2024 u Nemačkoj. Ovo prvi put javno govorim — to je bio naš predlog.“
Nemačka reagovala odmah
Prema rečima Stojanovića, Nemačka je brzo reagovala čim su saznali za srpske namere.
„Diter Henes nam je rekao da Nemačka ima iste ambicije kao Srbija i takođe želi Aleksandra,“ naveo je. „Rođen je u Nemačkoj, razvijao se u Bajernu, igrao za sve nemačke omladinske selekcije. Pogledao nas je i rekao: ‘Dobijete ga samo ako ga Nemačka ne pozove u junu. Od septembra može biti vaš.’“
U tom periodu, selektor Nemačke bio je Julijan Nagelsman.
Nemačka pozivnica odlučila
„Pavlović je na kraju dobio poziv za EURO 2024,“ rekao je Stojanović. „Možda smo čak i pomogli, jer smo otvoreno rekli da će biti deo srpske reprezentacije.“
Gubitak još jednog talenta iz Bajerna, Kenana Jildiza, koji je otišao u Tursku, pojačao je pritisak u nemačkim medijima.
„Od tog trenutka praktično nismo imali šanse.“
Konačna odluka
Iako se spekulisalo o spoljnim uticajima, Stojanović naglašava da je odluka bila Pavlovićeva.
„Moramo biti iskreni — odluka je bila Aleksandra Pavlovića. On je izabrao Nemačku umesto Srbije.“
Dodao je i lični kontekst odluke.
„Njegova majka je Nemica, rođen je u Nemačkoj. Srpski razume dobro, ali ga manje tečno govori.“
Otac je, prema Stojanoviću, bio otvoreniji za Srbiju.
„Imam osećaj da je otac želeo da igra za Srbiju, ali on nije donosio odluku. Žao mi je što nikada nismo razgovarali sa njegovom majkom. Nije bila na sastanku.“
Porodica je karijeru poverila Diteru Henesu.
„Kada Henes vodi karijeru, drugi nemaju mnogo uticaja. U toj situaciji nismo imali prave šanse — i Henes i otac Pavlovića mogu potvrditi sve što sam rekao.“
Za Srbiju ostaje bolno „šta bi bilo kad bi bilo“, dok je za Pavlovića odluka do sada pokazala da je bila prava — ali priča pokazuje koliko je tanka granica bila.