(foto: Getty Images)
Dok predsednik FIFA Đani Infantino uporno pokušava da predstavi fudbal kao glamuroznu igru pojedinaca i ikona, večerašnji polufinalni okršaj u Atlanti podsetiće svet na njegovu iskonsku suštinu. Duel Engleske i Argentine nije obična utakmica – to je istorijska, politička i sportska simulacija rata koju američka publika, naviknuta na porodični "soker", verovatno nikada neće u potpunosti razumeti.
Koreni ovog rivalstva sežu duboko u 19. vek. Paradoksalno, fudbal su u Argentinu doneli upravo Britanci, koji su tada bili dominantna ekonomska sila i kontrolisali su argentinsku industriju. Grupa britanskih doseljenika odigrala je prvu zvaničnu utakmicu na livadi nedaleko od današnjeg stadiona "Monumental".
Prvobitno su ligom dominirali britanski klubovi poput legendarnog Lomas Akademika, ali su ih ubrzo istisnuli domaći "kreolci". Ključni trenutak u istoriji argentinskog fudbala bio je svesno odbacivanje britanskog stila igre – umesto duge lopte i fizičke snage, Argentinci su kreirali svoj stil zasnovan na kratkim pasovima, tehnici i maštovitom driblingu.
Rivalstvo je eksplodiralo na Svetskom prvenstvu 1966. godine u Engleskoj. Domaćin je u četvrtfinalu slavio sa 1:0, nakon što je argentinski kapiten Antonio Ratin skandalozno isključen, a Džef Herst postigao gol iz ofsajda. Engleski selektor Alf Remzi je posle meča nazvao Argentince "životinjama", dok su gnevni Južnoamerikanci taj meč proglasili "Krađom veka" (El robo del siglo).
Godine 1982. rivalstvo dobija krvavu političku notu. Da bi skrenula pažnju sa ekonomske krize, vojna hunta generala Leopolda Galtijerija izvršila je invaziju na Falklandska ostrva (Malvine), koja su decenijama bila predmet spora. Britanska premijerka Margaret Tačer odgovorila je vojnom silom i u kratkom ratu odnela potpunu pobedu. Poraz je srušio huntu, ali je ostavio duboke rane i ogromnu mržnju Argentinaca prema Englezima.
Sve je kulminiralo četiri godine kasnije na Mundijalu u Meksiku 1986. godine. U vrelom popodnevu na stadionu "Ateka", pred 110.000 gledalaca, Dijego Maradona je servirao poetsku pravdu i osvetu za rat. Prvo je postigao gol čuvenom "Božjom rukom", a zatim i "Gol veka" nakon što je predriblao čitavu englesku odbranu i golmana Pitera Šiltona.
Zanimljivo je da je Maradona posle tog meča zamenio dres sa engleskim vezistom Stivom Hodžom. Taj kultni dres je u maju 2022. godine prodat na aukciji za rekordnih 8,3 miliona evra, postavši najskuplji komad sportske opreme u istoriji.
Novi činovi drame ispisani su 1998. godine u Sent Etjenu, kada je Dejvid Bekam dobio crveni karton zbog udaranja Dijega Simeonea, a golove u trileru (2:2, prolaz Argentine na penale) postizale su same legende: Gabrijel Batistuta, Havijer Zaneti, Alan Širer i Majkl Oven. Bekam se osvetio 2002. godine u Japanu, kada je iz penala (koji je iznudio Majkl Oven protiv Maurisija Poketina, prevarivši sudiju Pjerluiđija Kolinu) doneo pobedu Engleskoj od 1:0.
Poslednji put ovi rivali su se sastali davne 2005. godine u prijateljskom meču, a večeras, tačno 40 godina od Meksika i 60 godina od Londona, krug se zatvara u Atlanti. Ovo će biti prvi put u karijeri da Lionel Mesi igra protiv Engleske. Može li da ponovi Maradonin mit?
Jedno je sigurno – Ameri će večeras shvatiti da fudbal nije igra za "soker mame" i decu. Večeras se igra simulacija rata za Falklandska ostrva.