(foto: Getty Images)
FC Ingolštat 04 postao je jedinstven u evropskom fudbalu zahvaljujući činjenici da prvi tim vodi žena – Sabrina Vitman.
FC Ingolštat 04 nastao je pre nešto više od dve decenije spajanjem dva starija tradicionalna kluba i nema posebno bogatu istoriju. U Bundesligi je igrao samo dve sezone (2015/16 i 2016/17), a danas nastupa u trećoj ligi. Ipak, ovaj bavarski klub je poseban jer je trenutno jedini profesionalni muški fudbalski klub u Evropi koji vodi žena kao glavni trener.
Tridesetčetvorogodišnja Sabrina Vitman rodom je iz Ingolštata i 2024. godine postala je prva žena na čelu muškog profesionalnog tima u Nemačiji. U tom smislu je pionirka, iako u evropskom kontekstu ima nekoliko prethodnica.
Prva žena koja je kao glavni trener vodila profesionalni muški tim bila je Italijanka Karolina Morace, koja je 1999. preuzela trećeligaša Viterbese. Sledeća je bila Portugalka Karolina Kosta, koja je 2014. kratko vodila francuskog drugoligaša Klermon, a iste godine nasledila ju je Francuskinja Korin Dijakr. Godine 2023. u Engleskoj je pionirsku ulogu imala Hana Dinglej, koja je trenirala Forest Grin Rovers, tadašnjeg četvrtoligaša.
Ipak, Sabrina Vitman je pionirka po tome što je već dve godine na čelu stručnog štaba i nedavno je produžila ugovor. „U redu je što sam prva žena trener u Nemačkoj, ponosna sam na to, ali na kraju želim da budem pre svega dobar trener, dobra osoba u odnosu sa svojim igračima.“
U Ingolštatu joj nisu produžili ugovor zato što je žena, već zato što dobro radi i zato što je „deo klupskog inventara“, jer je od 2009. do 2013. igrala za ženski tim, a kasnije je radila i kao trener u omladinskoj školi, gde je radila i sa dečacima i sa devojčicama. „Poznajem sve ljude u klubu,“ kaže ona. Direktor Diter Bajersdorfer prilikom potpisivanja novog ugovora naglasio je njenu povezanost sa sredinom: „Dugogodišnje iskustvo u FC Ingolštatu 04 dalo joj je izuzetan osećaj identifikacije i odgovornosti prema klubu.“
Mediji su želeli da znaju ko je Sabrina Vitman
Kada je postala trener prvog tima, to je bio veoma medijski zapažen događaj. „Ingolštat nije baš centar Nemačke, posebno ne u fudbalskom smislu,“ kaže Vitman. „Kada sam počela da treniram, bilo je mnogo kamera i medija. To je za Ingolštat bilo nešto novo i rekla sam sebi: u redu, ovo je nešto posebno.“
Na početku ju je brinulo da bi mogla da podbaci u toj ulozi i time stigmatizuje žene kao trenerke: „Znam da sam otvorila vrata i drugim ženama i na početku sam se plašila da se ta vrata ne zatvore prebrzo. Onda sam sebi rekla da treba prestati pričati i početi raditi. Na pritisak koji sam u početku intenzivno osećala jednostavno sam se navikla.“
„Ja sam to što jesam,“ kaže kratko. „Možda sam ponekad nežnija od muškarca. Ali kada sam vodila omladince Ingolštata, jedan roditelj mi je rekao da nikada ne izgubim svoju žensku snagu. Zato se trudim da budem autentična i da se ne forsiram da budem tvrđa nego što jesam.“
Kao žena u fudbalu, koji mnogi i dalje smatraju „muškim sportom“, povremeno je nailazila i na negativne komentare. Ali time se ne opterećuje: „Bilo je malo negativnosti na društvenim mrežama i na stadionima, ali se ne fokusiram na to, jer kada razgovaram sa ljudima, devet od deset njih je veoma pozitivno. Najglasniji glasovi su ponekad najnegativniji, ali ja se radije fokusiram na onih devet koji su pozitivni.“
Novi ugovor potvrđuje da radi posao kako treba i da to nema nikakve veze sa njenim polom. „Trebalo mi je petnaest godina da dođem do toga da vodim profesionalni tim,“ kaže ona. „Nije reč samo o znanju koje stekneš, već i o samopouzdanju. Moraš biti autentičan, uporan i strpljiv.“