(foto: zvanični klupski sajt)
Priča Bresta (Stad Brestoa 29) vraća veru u fudbalsku suštinu. Klub, koji ima jedan od najnižih budžeta u Ligi 1, pametnim radom uspeo je da dođe do vrha francuske lige i Lige šampiona.
Brest je manji bretonski grad sa približno 140.000 stanovnika na krajnjem zapadu Francuske, koji u prošlosti nije bio poznat po fudbalu. Lokalni klub Stad Brestoa 29 prošao je dug put u poslednje tri decenije, od amaterskog fudbala do Lige šampiona. Godine 1991. klub je bankrotirao (slično kao nedavno Bordo) i raspustio profesionalni tim. Tek 2004. godine (kada je u crvenom dresu igrao mladi Frank Riberi) vratili su se u Ligu 2, a šest godina kasnije, u sezoni 2009/10, plasirali su se u prvu ligu, gde su ostali nekoliko sezona, pre nego što su ponovo ispali.
Godine 2019. vratili su se među elitu, čime je započeo bajkovit period velikih uspeha koji traje do danas. Les Pirati, naime, do ove godine nikada nisu igrali u evropskim takmičenjima. Neverovatno uspešna sezona 2023/24 donela im je senzacionalno treće mesto, najviši plasman u istoriji kluba, i plasman u Ligu šampiona.
U poslednje vreme francuski fudbal postao je poligon za mnoge sumnjive strane vlasnike, naročito američke investicione fondove, koji klubove vode loše i netransparentno. Brest je potpuno drugačija priča. Većinski vlasnik (51%) i predsednik kluba od 2016. godine je lokalni biznismen Denis Le Sen, koji zagovara organski rast. Godišnji budžet kluba iznosi oko 40 miliona evra, što Brest svrstava među klubove sa najmanje novca u francuskoj prvoj ligi. Njihov drugačiji pristup ogleda se i u sponzoru na dresu – reč je o kompaniji iz Sen Mala koja prodaje mlečne proizvode, a ne o sumnjivim kripto firmama ili kvazilegalnim azijskim kladionicama, što je čest slučaj među klubovima u zapadnoevropskim ligama.
Za uspehe na terenu najzaslužniji su sportski direktor Gregori Lorenci i trener Erik Roj. Rojova priča je izuzetno neobična. Nešto stariji ljubitelji fudbala možda ga se sećaju kao solidnog vezistu, koji je igrao za Nicu, Lion, Marsej i Sanderlend. Od kako je 2004. godine završio igračku karijeru, njegov fudbalski put bio je sve samo ne predvidljiv. Pre januara 2023, kada je postao trener Bresta, vodio je samo Nicu u sezoni 2010/11, i to bez odgovarajuće licence, jer je tada zapravo bio sportski direktor. Nakon ne baš prijateljskog razlaza sa klubom sa Azurne obale, radio je kao sportski direktor za Lans i Votford, a početkom 2023. godine donekle iznenađujuće postao je trener u najzapadnijem francuskom gradu.
Odluku da pruži šansu Roju doneo je sportski direktor Gregori Lorenci, za koga je ključ uspeha stabilan tim i kontinuitet. Trend u Ligi 1 poslednjih godina je da su timovi sve mlađi, jer je prodaja perspektivnih igrača jedan od glavnih izvora prihoda. Prošle sezone Brest je bio deveti najstariji tim u ligi, dok je ove sezone treći najstariji, jer se trude da zadrže jezgro tima i grade bez velikih rezova.
"Kada sastavljam ekipu, uvek nastojim da pronađem ravnotežu između određenog broja iskusnih igrača i nekoliko mlađih, koji donose energiju, dinamiku i mladost," kaže Lorenci. "Stabilnost je razlog uspeha. Klub je rastao i razvijao se poslednjih pet, šest godina. Kontinuitet mora biti."
Njegov neočekivani izbor trenera pokazao se kao pravi pogodak. Kada je Erik Roj preuzeo Brest pre nešto manje od dve godine, Les Ti'Zefs su bili u zoni ispadanja, a danas blistaju u Ligi šampiona. Iako nije bio trener više od decenije i sa 57 godina nije savremeni strateg sa svežim idejama, Roj je potpuno preobrazio bretonski klub i ostvario najveći uspeh u njegovoj istoriji. Najčešće koristi formaciju 4-3-3 sa kolektivnom igrom i visokim presingom. "Mnogi su bili veoma kritični prema mom izboru," kaže Lorenci. "Roj dugo nije bio trener, ali želeo sam nešto drugačije. Instinktivno sam osećao da je to prava odluka."
Uprkos velikoj želji sportskog direktora da zadrži većinu ekipe iz prošle sezone, tokom letnjeg prelaznog roka Brest su napustila dva važna igrača: defanzivac Lilijan Brasije otišao je u Marsej, a napadač Stiv Muni u Augsburg. Otišlo je i nekoliko igrača koji su igrali manje, ali su bili ključni deo Rojove rotacije. Ipak, čini se da se to u ovoj sezoni uopšte ne primećuje.
Igrač koji najviše simbolizuje Stad Brestoa je 31-godišnji defanzivni vezista Pjer Lis-Melu, koji je ranije igrao za Nicu i Norič, a od jula 2022. godine je ključni igrač u mozaiku Bretonaca. Iako tokom karijere nije igrao za velike klubove, po statistici spada među najbolje veziste u Ligi 1. "Stari kao dobro vino," kaže Lorenci za njega. Nalazi se pri vrhu po oduzetim loptama, blokiranju, pasovima unapred, dodirima i prekršajima koji su napravljeni nad njim.
Uspeh je bretonske Gusare pomalo iznenadio, jer njihov stadion Fransis-Le Ble trenutno ne ispunjava standarde Uefe, pa svoje domaće utakmice u Ligi šampiona moraju igrati u oko 110 kilometara udaljenom Gingampu. Stadion u Brestu prima oko 15.000 gledalaca, a ako bi na njemu želeli igrati Ligu šampiona, odgovarala bi samo glavna tribina za 5000 ljudi. Ipak, vlasnik Denis Le Sen već je započeo realizaciju projekta novog stadiona, koji će koštati 85 miliona evra i biće završen 2027. godine.