Matija Kežman i Dejan Stanković proslavljaju pogodak. (foto: Getty Images)
Dušan Vlahović, mladi napadač velikog Juventusa, nastavio je niz velikih napadača rođenih pored Dunava koji su davnih godina započeli pokojni Dragan Mance, Miloš Bursać, Matija Kežman...
Među ljubiteljima sporta, pre svega košarke u gradu Čačku je važilo nepisano pravilo. Moraš da opereš ruke u Moravi i onda te krene šut. Nešto slično može da se kaže i za Zemunce, ali kada je fudbal u pitanju. Znači, uđeš u Dunav na plaži Lido, znači, pokvasiš prvo levu pa desnu nogu i - spreman si. Da budeš golgeter. Navijači te obožavaju, treseš mreže širom Evrope i sveta. Nema boljeg.
Nije baš provereno da li su baš to uradili poznate vođe navale rođene u Zemunu, ali nije nemoguće. Iz tog dela Beograda golgeteri i to oni pravi pojavljivali su se kao pečurke posle kiše. Odlazili su sa Gradskog stadiona u Zemunu u veće klubove, pronosili slavu Srbije ali nikada nisu zaboravili svoj Zemun.
Dušan Vlahović, najbolji mladi napadač na svetu, momak koga je u januaru Juventus platio više od 75.000.000 evra je naravno Zemunac. I to sa ponosom ističe. Uvek i svuda. Pre njega su to punog srca izgovarali i
Mateja Kežman i
Miloš Bursać i jedan od najvećih svih vremena - pokojni
Dragan Mance (1963-1985.).
Talenat i golgeter kao što je bio Dragan Mance rađa se jednom u 100 godina. Pravi Zemunac. Šut, brzina, skok, osećaj za gol. Imao je sve. Osim sreće u životu. Kratko je igrao za čuvenu zemunsku
Galeniku odkle je prešao u
Partizan. "Grobarima" je bio idol, pamte svi još njehove golove protiv
Kvins Park Rendžersa kao i
Crvene zvezde u večitom derbiju.
Jedna ulica u Beogradu pored stadiona Partizana ponela je ime Dragana Mancea.
Pamte se i proslave posle postignutog gola. Klizanje na kolenima sa podignutim rukama. Nastradao je u 23. godini u saobraćajnoj nesreći. Po njemu je jedna ulica u Beogradu pored stadiona Partizana dobila ime.
Sledeći na listi je
Miloš Bursać (56). Naravno, golgeterski put započeo je u
Galenici. Potom
Hajduk Split, Sutjeska Nikšić, Crvena zvezda, Olimpik Lion, Selta Vigo, Antverpen...Svuda golgeter, svuda zvezda. I dalje se trese stativa na stadionu JNA posle šuta u dresu SFRJ protiv Istočne Nemačke. Levonog, brz, hrabar, bio je strah i trepet golmana širom Evrope.
"
Ja sam Zemunac, a moj otac, Zlatko Kežman, je branio u Zemunu dvadeset godina. Preko njega je to nekako i počelo. On me je, kad sam imao deset godina, poveo na trening Zemuna, ostavio me tamo, rekao mi 'ovo ti je trener, ovo ti je teren' i to je bilo to. Pustio me je sam da se borim, da sam krčim neki svoj put."
Otac Mateje Kežmana, Zlatko Kežman, godinama je bio golman Zemuna.
Tako je govorio još jedan golgeter iz Zemuna. I to kakav.
Mateja Kežman (42). Od Zemuna, preko
Loznice, Pirota, Smedereva, Partizana u svet. Kao na traci. I svuda najbolji strelac. Svuda drugačiji. Brz, neustrašiv, motivisan do neba. Tipično za Zemunce.
PSV Ajndhoven, Čelsi, Atletiko Madrid, Fenerbahče, PSŽ, Zenit...Kakva imena, kakva karijera. Superstar.
Za reprezentaciju skoro 50 mečeva. Igrao na
Svetskom i Evropskom prvenstvu. Dao 17 golova. Iz nepoznatih razloga oprostio se od
reprezentacije u 27. godini. Ali nastavio da teroriše protivničke golmane.
I za kraj,
Dušan Vlahović. Momak kome predviđaju da će pomutiti slavu najvećih evropskih golgetera. A, Zemunac. Put ga je vodio od zemunske
Altine, OFK Beograda, Partizana u Italiju. Sa samo 18 godina je otišao u Seriju A. Prvo
Fiorentina pa Juventus. Golovi kao na traci. Rođen za velika dela. Jedan od najskupljih u bogatoj istoriji Juventusa. Od DV7 se očekuje maksimum. Da gigant iz Torina opet bude šampion Italije i Starog kontinenta.
To su slavni Zemunci golgeteri. Bilo ih je, ima ih i biće ih uvek. Dok je i Dunava. Da se skvase noge pa na fudbalski teren. Tradicija je da se
čuva.