(foto: zvanični klupski sajt)
Kevin De Brujne nije izabrao lakši put.
Sa skoro 34 godine, uz probleme sa povredama i bez produženja ugovora sa Mančester Sitijem, čitavo bogatstvo čekalo ga je u Saudijskoj Arabiji ili SAD-u. Ali on je izabrao – fudbal. Izabrao je ambiciju. Izabrao je – Napoli.
Ovo nije samo još jedan transfer. Ovo je najhrabriji potez Napolija još od dolaska izvesnog Dijega Maradone davne 1984. godine. I iako De Brujne više nije u zenitu, i dalje je jedno od najprepoznatljivijih i najbriljantnijih fudbalskih umova današnjice. Dokaz? Napoli je u samo nekoliko dana nakon objave njegovog dolaska na Instagramu dobio pola miliona novih pratilaca.
„Još uvek mogu mnogo da dam“, rekao je De Brujne još u aprilu, kada je postalo jasno da Pep Gvardiola i Siti planiraju rastanak. „Znam da više nisam 25, ali još uvek mogu da radim svoj posao.“
Aurelio De Laurentis, ekscentrični predsednik Napolija, znao je šta radi. Iskoristio je sav svoj šarm – i novčanik – kako bi Belgijanca doveo na jug Italije. I uspelo mu je. Napoli sada ponovo sanja. Ne samo o dobroj sezoni, već o odbrani titule – nečemu što nije postignuto još od Maradoninog doba.
Dok su neki titulu iz 2023. nazivali slučajnošću, dolazak Antonija Kontea i sada De Brujnea ukazuje na ozbiljan zaokret. Napoli više nije autsajder koji ujeda bogate klubove sa severa. Oni su sada rame uz rame sa njima. Inter je u fazi rekonstrukcije, Juventus je bleda senka sebe, Milan luta u tranziciji, a Atalanta je ostala bez Gasperinija. Put je otvoren. Napoli to vidi.
De Brujne je simbol te transformacije. Ne, on više nije ono što je bio. Povrede i godine su učinile svoje, a ni Gvardiola se nije lako odrekao njegovih usluga – Siti mora da gradi budućnost. Ali sporiji tempo Serije A i fokus na taktiku mogli bi mu savršeno odgovarati. Njegov fudbalski IQ ostao je netaknut, vizija i pas igra i dalje su svetska klasa. U Italiji će imati više vremena da razmišlja, da bira pas, da diktira igru – nešto što mu Premijer liga više nije dozvoljavala.
Mogao je da ode tamo gde je novac. U MLS ili Saudijsku Arabiju. Kao Mesi ili Ronaldo, mogao je da igra u „Miki Maus ligi“ i niko ga ne bi osuđivao. Mogao je da uzme svojih 40 miliona evra po sezoni i mirno ode u penziju. Ali nije.
Izabrao je Napulj. Haos, pritisak, strast. Stadion Dijego Armando Maradona, navijače koji žive i dišu fudbal, taktičko ratovanje Serije A. Izabrao je poslednju pravu avanturu.
De Brujneova odluka vraća veru da nisu svi fudbalski velikani na prodaju. Pokazuje da fudbal ponekad ipak ostaje stvar slave, a ne samo novca. I time što je izabrao Napoli, dao je klubu i celom gradu razlog da ponovo veruju u čuda.
Napoli nikada nije bio samo fudbalski klub. A Kevin De Brujne nije samo još jedan fudbaler.
Ovo nije odlazak u penziju. Ovo je – nasleđe.