Uroš Drezgić za Nogomania.rs: Postojao je dogovor sa Partizanom, Srbija ima šanse na EURO 2024

Šapčanin Uroš Drezgić u dresu Rubina iz Kazanja i mlade reprezentacije Srbije ostvaruje dečački san da postane profesionalni fudbaler. Na tom putu, prošao je kroz OFK Beograd i Čukarički, a zamalo i u Partizan. Crno-beli će morati da sačekaju potpis talentovanog fudbalera, dok se on za to vreme formira u ruskom klubu, uz pomoć brojnih srpskih kolega.

O predstojećim kvalifikacijama Srbije U21 za Evropsko prvenstvo 2025, dečjem fudbalu sa Strahinjom Pavlovićem i brojnim zanimljim temama pričao je za Nogomania.rs u prvom intervjuu za medije.

Kao dečak ste se preselili u Beograd iz Šapca, šta Vam je bilo najteže u tom periodu?

"Sitnice su delile od toga da se vratim u Šabac iz Beograda. Mnogo sam vezan za porodicu, pre svega za majku. Odlagao sam odlazak. Sutra, prekosutra...i ostalo je na tome. Nisam roditeljima nikad rekao da želim da se vratim. Od malih nogu sam želeo da postanem profesionalni fudbaler. Nisam zažalio zbog ove odluke", počeo je Drezgić za Nogomania.rs.

Po čemu pamtite period iz OFK Beograda?

"Pratim OFK i Čukarički. OFK sada ulazi u Superligu Srbije i mislim da zaslužuju mnogo više. U OFK sam igrao za kadete, pa nisam zatekao prvi tim. Stigao je poziv iz Čukaričkog, uz trenera Dragana Vukovića, koji mi je kao porodica, otišao sam tamo. Tada sam samo nastavio sa kadetima i ostao sam šest godina".

Šta je ono što danas nosite iz kluba sa Banovog brda, u kom ste bili svedok čestih promena trenera?

"Nosim lepe uspomene iz Čukaričkog. Najorganizovaniji klub u Srbiji, što se tiče svega. Svakom ko me pita, ispričam sve dobro. Promenio sam tri trenera tu. Morate da se naviknete na nove zahteve svakog od njih. Što pre, to bolje".

Koju utakmicu pamtite kao igrač Čukaričkog?

"Posle finala Kupa u Beogradu protiv Crvene zvezde sam dobio najviše pohvala. Bio sam prezadovoljan utakmicom i igrom, ali rezultatski mnogo loše. Pred navijačima, mnogo publike...jedno velko iskustvo za mene".

Kako biste ocenili rad bivšeg trenera u Čukaričkom, Saše Ilića?

"On je vrhunski trener. Ja sam počeo da igram kod Kerkeza, kod Saleta nisam toliko, ali vrhunski trener. Boljeg čoveka nisam mogao da upoznam. Svi smo bili nasmejani i svlačionica je uvek funkcionisala. Bili smo ispunjeni, znao je da se našali".

(foto: Nogomania)

Da li ste bili zabrinuti zbog odlaska u Rusiju?

"Bio sam u čudu. Razmišljao sam o velikom klubu, ali kada je stigla ponuda nisam mogao da verujem da to može da mi promeni život, karijeru i sve. Još malo mi vremena treba da se priviknem. Porodica je bila zabrinuta, ali u Rusiji se ne priča o ratu. Niko ne govori o tome. Igrali smo utakmicu u Ahmatu, ništa se nije desilo".

Kako biste ocenili rusku ligu?

"Ruska liga je zahtevna mnogo i jača od srpske. Po fizičkoj spremi da, ali po kvalitetu ne. Nisam video kvalitet, video sam samo momke koji su mnogo spremni. Imaju snage, trče, takva je ruska liga. Bio mi je veliki izazov. Tada sam prvi put živeo dalje od sat vremena, ali vremenom je to bilo lakše".

Koji je bio cilj Rubina ove sezone?

"Kada sam stigao u klub, odnosno kada smo mi svi Srbi stigli, Rubin je bio pred ispadanjem iz lige. Cilj je bio da se opstane u tome, a sada smo u prvih pet. U klubu su zadovoljni time".

Kakav odnos imate sa srpskim saigračima u Rubinu?

"Trener Rašid poštuje Srbe. Pre mene je stigao Igor Vujačić, pa ja. Došao sam jedan dan pre Čumića. Prvo su mene završili, a sutradan Nikolu Čumića. Zadovoljan sam, planiram da počnem što pre da igram. Imam četiri godine, učim od starijih. Sa Vujačićem sam u odličnim odnosima, ostali momci su tek došli, pa se malo više upoznajemo. On je moja pozicija, pa se najviše razumemo u tom pogledu".

Da li je bilo prilike da potpišete za Partizan i koji je bio dogovor sa klubom?

"Postojao je dogovor sa Partizanom. Došao sam u Beograd, imao sam pauzu u pripremama sa Rubinom, znao sam da se nešto radi. Bio sam tu sa agentom i trenerom Vukovićem i pričali smo i imao sam želju. Meni je Partizan želja od dečijeg perioda. Posle toga su zvali i rekli da sam debitovao za dva kluba, Čukarički i Rubin i zbog toga nisam mogao i za treći. Sve je bilo gotovo, ali treći klub je bio sporan. U jednoj sezoni sam promenio dva kluba, a Partizan bi bio treći što nije smelo, zbog toga je propao transfer. Žao mi je zbog toga. Sanjao sam dres Partizana. Gledam svaku utakmicu, voleo bih da mogu da im pomognem. Bore se".

Kada ste prvi put zaigrali za U21 selekciju?

"Prvi put sam igrao za U21 selekciju protiv Francuske. Tada je Goran Stevanović vodio selekciju, ja sam tad bio mlađi. Tada je bio Slobodan Tedić, Kamenović i igrači rođeni 2000. godine. Od kada su počela okupljanja reprezentacije, ja sam tu. Mnogo mi je drago zbog toga. Lep je osećaj kad izađeš na teren, nije isto kao u klubu. Ne može da se poredi. Za reprezantaciju ostaviš srce".

Trojicu selektora ste promenili za vreme provedeno u U21 reprezantaciji. To su Goran Stevanović, Dušan Đorđević i Ljubinko Drulović. Kako biste ocenili sisteme rada?

"Svaki od njih ima svoj sistem i zahtev. Đorđević je tražio da se svi branimo, svi se vraćaju. Ono što Drulović zahteva, to je igra od pozadi, što je za mene dobro. Takođe borbenost".

Kako danas gledate na težak poraz od Engleske sa 9:0?

"Kaznili su nas za sve. Nismo bili spremni toliko da im pariramo. Svaki pas, svaki aut i korner - sve su kaznili. Ja nisam igrao tu utakmicu, ali nisam ustao narednih pola sata po završetku meča. Tražili smo motivaciju, da sve zaboravimo zbog sledeće utakmice. Posle toga smo pobedili Irsku i to u 88. minutu kada je Miloš Pantović dao gol. Tada smo počeli da verujemo u sebe i kao grupa smo počeli da pobeđujemo".

Sledi utakmica protiv Luksemburga, čemu se nadate? 

"Poznajemo Luksemburg, igrali smo protiv njih. Nisu imali par igrača, kapiten nije bio tu. Od prvog minuta smo znali šta želimo i išli smo na pobedu, kao i svaku utakmicu do sada. Mislim da su dobra ekipa, ali da mi imamo više kvaliteta".

Kakva su Vam očekivanja pred meč sa Severnom Irskom u Leskovcu?

"Oni su isto jaka ekipa. Nisu mnogo bolji po kvalitetu, ali imaju borbenost. Mislim da i njih možemo da savladamo. Mi ćemo da odlučujemo sami o sebi. Posle ovoga, ukoliko sve prođe dobro, moramo da pobedimo ili izjednačimo sa Ukrajinom".

Kakve su šanse Srbije na EURO 2024?

"Imamo vrhunske igrače. Svi oni igraju ozbiljan fudbal. Mislim da neće biti problema da pariramo svakoj ekipi, mislim da prolazimo grupu. Nisam imao čast da upoznam selektora Dragana Stojkovića još uvek. Strahinja Pavlović je moj zemljak iz Šapca, kao deca smo po selima igrali fudbal i turnire".

Koji klub i fudbalera najviše pratite?

"Najviše pratim Liverpul, zbog omiljenog igrača Van Dajka", zaključio je Drezgić.

Ko su Vam favoriti za osvajanje Lige šampiona?

"Favorit mi je Real Madrid ili  Mančester Siti. Sudbina je bila da igraju treći put".