Nekadašnji funkcioner ljubljanske Olimpije i aktuelni tehnički direktor zadužen za strategiju i razvoj u Fudbalskom savezu Srbije (FSS), Ranko Stojić, bio je jedan od najzapaženijih govornika na Adria Football Forumu u Beogradu. Sa svojim bogatim iskustvom bivšeg fudbalera, agenta i sportskog radnika, u razgovoru za Nogomaniju osvrnuo se na neiskošćeni potencijal regionalnog fudbala, ali i na svoje doba u Sloveniji.
Zajedno sa pokojnim Milanom Mandarićem, Stojić je pre više od jedne decenije pomogao da se Olimpija vrati na sam vrh slovenačkog fudbala. Ipak, ta saradnja nije potrajala predugo jer je insistirao na korenitim promenama, pre svega na izgradnji klupske akademije.
"Milana Mandarića više nema među nama i zbog toga smatram da je neprimereno govoriti o njemu. Rado ću vam reći šta je moje najveće žaljenje iz tog perioda u Olimpiji. Izabrali smo zemljište na obodu Ljubljane, gradonačelnik Zoran Janković hteo je besplatno da ga ustupi klubu. To bi bila investicija u budućnost. Zemlju bismo dobili besplatno, bilo je potrebno ulaganje od tri do pet miliona evra, a mi smo u to vreme od prodaje igrača zaradili 11 miliona. Uvek sam govorio da će onaj ko prvi u Sloveniji napravi pravu akademiju imati ogromnu prednost nad konkurencijom. Mi to nismo uradili, a posle nas niko drugi. To je velika greška," poručio je Stojić.
Nekadašnji operativac kluba i dalje pomno prati dešavanja u Prvoj ligi Telemach, ali ističe da Olimpija i dalje pati od istih dečijih bolesti.
"Olimpija oscilira, stagnira. Podigne se, osvoji nešto, pa padne. Klub te veličine ne bi smeo tako da varira. Izuzetno je važno da ima svoj identitet, da se zna da je iz Ljubljane i da u timu ima četiri ili pet domaćih igrača. Kada sam dolazio, pričali su da ću dovesti vagon igrača iz Srbije, a nisam doveo nijednog. Prioritet su mi bili igrači iz Slovenije, zato sam i insistirao na akademiji," objašnjava Stojić, koji dodaje da i dalje vidi potencijal u klubu: "Kada bi Olimpija jednog dana bila na prodaju, to bi me zanimalo. Nikada više kao direktor, već u drugačijoj ulozi."
Na kraju, Stojić se osvrnuo i na sve veći priliv stranih investitora u slovenačke klubove poput Maribora i Celja, izrazivši dozu rezerve:
"Novac u fudbalu je neophodan, ali je strategija vlasnika daleko važnija od samog imena. Nisam siguran šta bi se dogodilo u Mariboru ako Hal Siti promeni vlasnika, niti šta može da se desi u Celju. Lično sam zagovornik domaćeg znanja i domaćih igrača — nije dobro kada u klubu ima previše stranaca."
U novoj ulozi u FSS-u, Stojić pokušava da primeni moderne trendove u srpskom fudbalu kroz otvaranje regionalnih akademija u saradnji sa FIFA-om, reformu trenerske metodologije i jačanje školskog fudbala.