Timovi Šahtjora iz Donjecka i kijevskog Dinama nisu se mogli zamisliti bez igrača iz Srbije, a jedan Beograđanin, Marko Dević čak je igrao za reprezentaciju Ukrajine i postigao sedam golova.
Fudbal trpi kad počne rat. Baš kao i narodi. Kao i uvek kada su oružani sukobi bilo gde u svetu. Na žalost, takav je slučaj i sa Ukrajinom i
Rusijom. Rat između dve suverene države zaustavile su loptu,
UEFA je donela teške odluke, da se ruski klubovi eliminišu iz evro kupova, reprezentacija igra bez obeležja i na neutralnom terenu. Kazna zbog napada.
Sa druge strane, ukrajinska Vlada je nedavno saopštila da na 30 dana suspenduje sve sportske aktivnosti pa i fudbalsku ligu. Moralo je tako.
Godinama, ukrajinski fudbalski klubovi, igrali su zapaženu ulogu u Evropi. Veliki novac su počeli da ulažu. Pre svega milijarder
Rinat Ahmetov u klub iz Donjecka. Perjanice, naravno velikani
Šahtjor i kijevski
Dinamo. Uz njih
Metalurg, Metalist, Černomorec...Uvek jaki, uvek čvrsti i uvek u timu - Srbi.
Veliki broj srpskih fudbalera igrao je zapaženu rolu u ukrajinskom fudbalu, a jedan Beograđanin,
Marko Dević, otišao najdalje, uzeo je pasoš te zemlje i poneo plavo-žuti dres Ukrajine. Igrao je pored velikog
Andreja Ševčenka i čak postigao het-trik za reprezentaciju. Bio je član selekcije na
Evropskom prvenstvu 2012. u Poljskoj i Ukrajini. Sjajni napadač je u periodu od 2008. do 2014. godine zabeležio čak 35 utakmica za nacionalni tim i postigao sedam golova. U sezoni 2007/2008. bio je najbolji strelec ukrajinske Premijer lige sa 19 golova što mu je i otvorilo vrata nacionalne selekcije. Igrao je tada za Metalist
iz Harkova.
Marko Dević je u Srbiji igrao za Zvezdaru, Železnik, Radnički Novi Beograd i Voždovac.
Posle 14 godina u Ukrajini, vratio se u svoj Beograd, u svoj
Voždovac i brzo završio karijeru u 35. godini. Dević je deo karijere proveo i u gigantu Šahtjoru iz Donjecka gde je u koknurenciji sjajnih Brazilaca u timu zabeležio samo 12 mečeva ali je uspeo da četiri puta pogodi mrežu.
Za razliku od Devića, u Šahtjoru su od Srba fantastičan utisak ostavili
Igor Duljaj i
Zvonimir Vukić. Stekli su status legendi. Navijači su ih
obožavali, bili su deo kluba u zlatno doba. Duljaj čak sedam godina, uzeo je četiri titule a Vukić pet sezona i dva šampionska lovora.
Pored njih crno-narandžasti dres nosili su i
Nenad Lalatović, Bojan Neziri, Predrag Ocokoljić i nekadašnji Partizanovac i bugarski
reprezentativac
Predrag Pažin.Goran Gavrančić je prošao fudbalsku školu Crvene zvezde ali nikada nije igrao za prvi tim.
Kada je drugi ukrajinski velikan u pitanju, Dinamo iz Kijeva, takođe je bilo srpskih igrača koji su ostavili neizbrisiv trag. Pre svih
Goran
Gavrančić i
Miloš Ninković. Visok, snažan, hrabar, Gavrančić je zadužio plavi dres Dinama a došao je iz malenog
Čukaričkog a ostao čak sedam godina. Odigrao 135 utakmica i dao 22 gola. Iz slobodnjaka je dao gol i
Romi u meču
Lige šampiona koji je prekinut. Ima četiri titule sa Dinamom. Ofanzivni vezista Miloš Ninković za devet sezona ima dve titule, 109 utakmica i 14 golova. On i dalje vrlo uspešno igra u Australiji.
Dinamove boje branili su i aktuelni štoper
Crvene zvezde i selekcije Austrije
Aleksandar Dragović, pa desni bek
Marjan Marković,
Radoslav Petrović, pa velika zvezda padalica i nekadašnji fudbaler
Real Madrida Perica Ognjenović a trenutno na spisku igrača je štoper
Aleksandar Pantić.I u drugim klubovima bilo je srpskih igrača koji su bili zvezde tima. Opremu Metalurga nosili su
Ivan Gvozdenovcić, Marko Grubelić,
Nenad Mladenović, takođe Bojan Neziri, golman
Vladimir Dišljenković, IlijaStolica, Slobodan Marković i Bratislav Ristić.
U Metalistu, pored Marka Devića koji je tu i dobio pozov da igra za reprezentataciju Ukrajine i gde je postigao 64 gola na 148 utakmica,
igrali su još i
Milan Obradović, Aleksandar Trišović i tragično nastradali
Miljan Mrdaković.Dakle, Srbi i Ukrajina lepa priča. Kada se jednom rat završi, biće nastavljena. To je sigurno.