Plan B koji može postati A: Zašto je Barselona dovela Markusa Rašforda

Nedavno je Markus Rašford, ikona Mančester junajteda i engleske reprezentacije, postao fudbaler Barselone. Ovo je nesumnjivo jedan od najneobičnijih, da ne kažemo bizarnih, transfera ovog leta. Zašto bi jedan od najvećih klubova na svetu, koji se pritom bori sa ozbiljnom i dugotrajnom finansijskom krizom, doveo krilnog napadača sa ogromnom platom koji igra na pozicijama na kojima Katalonci već imaju izuzetnu konkurenciju?

Rašford je eksplodirao na fudbalsku scenu 2016. godine, kada je imao svega 18 godina. Njegova priča bila je gotovo bajkovita. Rođen u Mančesteru, od detinjstva navijač Junajteda, prošao je kroz njihovu fudbalsku akademiju. Debitovao je u Ligi Evrope protiv Midtjilanda, kada je kao rezerva postigao dva gola, a zatim je i u svom prvom nastupu u Premijer ligi dao dva gola Arsenalu. Zvezda je bila rođena.

Kada je 2023. godine, na vrhuncu karijere, potpisao petogodišnji ugovor vredan 376.000 evra nedeljno, odnosno 1,5 miliona evra mesečno, njegova karijera krenula je nizbrdo. Nakon sukoba sa dvojicom trenera Junajteda – najpre sa Erikom ten Hagom, a potom i sa Rubenom Amorimom – postalo je jasno da za njega više nema mesta na Old Trafordu. Pozajmica u Aston Vilu bila je kratkoročno rešenje, iako je Rašford već tada želeo da pređe u Barselonu. Ipak, Barselona tada nije imala sredstva da realizuje transfer.

Kako se Aston Vila nije plasirala u Ligu šampiona, Rašfordova plata postala je prevelik teret za klub iz Birmingema, te se morao vratiti u Mančester. Amorim je ostao pri stavu da mu Rašford nije potreban, što je otvorilo vrata za novi pokušaj sportskog direktora Barselone, Deka, da ga dovede na Kamp Nou. Ovoga puta – uspešno.

Barselona je pristala da u potpunosti preuzme njegovu ogromnu platu, uz klauzulu da ga nakon godinu dana može otkupiti za svega 30 miliona evra. Rašford je pristao na nešto nižu platu u odnosu na onu koju je imao u Junajtedu.

Ali da li Barseloni zaista treba Rašford? Ipak već ima Rafinju i Lamina Jamala na krilima.

Činjenica je da Deko već neko vreme traži još jednog krilnog napadača kako bi rasteretio dvojicu zvezda. Prošle sezone su ih povremeno menjali igrači kojima krilo nije prirodna pozicija (Fermin Lopez, Dani Olmo, Pau Viktor), dok Hansi Flik Ferana Toresa vidi više kao centralnog napadača.

Pokušaj da se iz Atletika dovede Niko Vilijams neslavno je propao, a neuspešno je bilo i udvaranje Luisu Dijasu iz Liverpula, pa su Katalonci ponovo okrenuli pogled ka Old Trafordu. I pored visokih mesečnih troškova i opasnosti da ponovo upadnu u administrativne probleme kao sa Danijem Olmom, Barselona je ipak izvela ovaj transfer.

Rašford se najbolje snalazi na levom krilu, ali može da igra i kao centralni napadač, pa bi mogao rasteretiti Roberta Levandovskog, koji će u avgustu napuniti 37 godina.

Ovaj potez će koristiti i taktičkoj fleksibilnosti Barselone. Prošle sezone je Flik najčešće birao Lamina Jamala na desnom krilu, Levandovskog u špicu i Rafinju na levom krilu, uz Olma kao desetku. Jamal je uglavnom ostajao široko, dok je Rafinja često ulazio u sredinu. Brazilac je u Primeri postigao 18 golova i zabeležio 11 asistencija – većinu iz centralnih pozicija. Barselona je bila najefikasnija kroz desno krilo i sredinu. Samo 13% golova dolazilo je s leve strane.

Rašford bi, dakle, mogao značajno poboljšati učinak s leve strane, pri čemu bi Rafinja mogao preuzeti ulogu centralnog veznog umesto Olma, koji se prošle sezone mučio sa povredama, ili čak preći na desno krilo, gde je mladi Jamal bio preopterećen za svoje godine.

Iako je Rašford bio tek treća opcija – iza Vilijamsa i Dijasa – možda je upravo on idealno rešenje za Barselonu. Dovesti jednog od prethodnih dvojice zahtevalo bi ogromnu odštetu i komplikovanu registraciju. Rašford dolazi na pozajmicu i lakše je uklopiv u aktuelno finansijsko stanje kluba.

Trenutno izgleda da ovaj transfer koristi sve tri strane – Junajtedu, Barseloni i samom Rašfordu. Na kraju će, naravno, sve zavisiti od toga kako će se 27-godišnji Englez snaći u dresu Blaugrane.