Milan Mandarić, legendarni fudbalski vizionar i biznismen koji je ostavio neizbrisiv trag u evropskom i američkom fudbalu, preminuo je u 86. godini. Njegov životni put – od radionice u Novom Sadu do vrha Premijer lige i Silicijumske doline – ostaje simbol upornosti, strasti i vizije.
Rođen 5. septembra 1938. u Vrepcu kod Gospića, Milan Mandarić se sa porodicom preselio u Novi Sad, gde je, prateći očev primer, vodio malu mehaničarsku radionicu. Njegov talenat za biznis ubrzo je došao do izražaja – od skromne radionice stvorio je jednu od najuspešnijih jugoslovenskih industrijskih kompanija, koja je proizvodila auto-delove i sarađivala sa Fijatom.
Razočaran komunističkim režimom, napustio je Jugoslaviju u potrazi za slobodom i mogućnostima. Posle kraćeg boravka u Švajcarskoj, preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je u Silicijumskoj dolini osnovao više hardverskih kompanija i stekao bogatstvo koje mu je kasnije omogućilo da ulaže u svoju najveću strast – fudbal.
Strast prema fudbalu s obe strane Atlantika
Još dok je gradio tehnološko carstvo, Mandarić je ostao privržen fudbalu. U SAD je osnovao FK Lika, a kasnije je bio uključen u klubove San Hoze Ertkvejks, Konektikat Bajsenitenijals i Ist Bej.
Shvatio je, međutim, da fudbal u Evropi nudi veći nivo takmičenja i poslovnog potencijala. Njegova evropska avantura počela je u Standardu iz Liježa, a potom je preuzeo Šarleroa. U Francuskoj je sa OŽ Nicom osvojio Kup Francuske 1996/97, što je bio jedan od vrhunaca njegove evropske karijere.
Zlatne engleske godine: od Porta do Šefilda
Najdublji trag ostavio je u Engleskoj. Kao vlasnik Portsmuta uveo je klub u Premijer ligu, gde je ostao stabilan član sedam sezona. Navijači ga pamte kao strastvenog i hrabrog lidera koji je verovao u intuiciju i ambiciju.
Kasnije je preuzeo Lester Siti i prodao ga za oko 40 miliona funti Vičaju Srivadanaprabhi, čoveku koji je kasnije odveo klub do istorijske titule u Premijer ligi 2016.
Sledeći izazov bio mu je Šefild Vensdej, klub u dugovima koji je preuzeo za samo 1 funtu uz obećanje da će pokriti dugove. Godine 2012. vratio je klub u Čempionšip i kasnije ga prodao za skoro 40 miliona funti, ostavljajući ga u stabilnoj finansijskoj situaciji.
Američki san iz Novog Sada
Mandarić je često opisivan kao „Srbin koji je živeo američki san“. Od male radionice do sastanaka sa Ronaldom Reganom, bio je simbol upornosti i vizije. Iako uspešan širom sveta, nije želeo da ulaže u srpski fudbal, smatrajući da poslovno okruženje nije stabilno. Odbio je ulaganja u Crvenu zvezdu i Partizan, a kraće je bio povezan sa Vojvodinom.
Od Ljubljane do Beograda – poslednje godine
U kasnijim godinama preuzeo je Olimpiju iz Ljubljane i pomogao joj da prekine dvodecenijski post i osvoji titulu. Bio je cenjen u slovenačkom fudbalu, a nakratko je bio i u upravi Vojvodine, pre nego što se povukao iz javnog života.
Pravne bitke i rehabilitacija
Njegova karijera nije prošla bez kontroverzi – 2007. je uhapšen zajedno sa Harijem Rednapom i još nekolicinom ljudi pod sumnjom za utaju poreza i nepravilnosti u transferima u Portsmutu, ali je oslobođen svih ozbiljnih optužbi.
I pored toga, ostao je upamćen kao „džentlmen starog fudbala“ – tvrd, odan i vizionarski lider.
Mandarić će ostati zapamćen kao čovek koji je prelazio kontinente, gradio imperije i inspirisao generacije da veruju u velike snove.