Tri brazilske zvezde, tri različite karijere i jedan isti početak. Iza uspeha brojnih Brazilaca u Evropi krije se klub koji je godinama gradio jedinstvenu fudbalsku priču – daleko od sambe, ali blizu velikih transfera.
Šta imaju zajedničko Fernandinjo (petostruki prvak Engleske sa Mančester sitijem), Vilijan (dvostruki prvak Engleske sa Čelsijem) i Daglas Košta (trostruki prvak Nemačke sa Bajernom i trostruki šampion Italije sa Juventusom)? Sva trojica su Brazilci i sva trojica su svoju evropsku karijeru započela na krajnjem istoku kontinenta – u Donjecku, u redovima ukrajinskog velikana Šahtjora.
Ova trojica predstavljaju samo vrh ledenog brega kada je reč o brazilskim fudbalerima koji su nosili narandžasto-crni dres kluba iz Donbasa. Ali zašto baš Šahtjor? Šta povezuje Brazil i Ukrajinu, dve zemlje razdvojene sa više od 10.000 kilometara i gotovo potpuno različitim kulturama?
Šahtjor u Lavovu – fudbal na ivici ratne zone
Od 2014. godine Šahtjor ima sedište u Lavovu, gradu na zapadu Ukrajine, svega 70 kilometara od granice sa Poljskom. Grad broji oko 717.000 stanovnika, ali je taj broj porastao nakon početka sukoba sa Rusijom, jer su se mnogi civili iz Kijeva i drugih gradova sklonili upravo tamo. Iako je Lavov 2022. godine bio meta čak pet raketnih napada, kasnije je postao relativno sigurno utočište.
U tom periodu FIFA je donela odluku da strani fudbaleri iz ukrajinskih i ruskih klubova mogu jednostrano raskinuti ugovore i napustiti ratnu zonu. Šahtjor se tada našao u nepoznatoj situaciji – u sezoni 2022/23 u klubu je ostao samo jedan brazilski igrač. Ipak, ubrzo su „rudari“ ponovo promenili kurs i vratili se dobro poznatoj strategiji, dovodeći nove mlade Brazilce.
Rinat Ahmetov – novac i jasna vizija
Razlog je jednostavan. Vlasnik kluba, oligarh Rinat Ahmetov, garantuje finansijsku stabilnost i dugoročnu viziju. Najbogatiji Ukrajinac, milijarder, nikada nije imao problem sa novcem, ali je imao jasan plan: Šahtjor kao odskočnu dasku za brazilske talente ka najvećim ligama Evrope.
Ahmetov je još 2002. godine doveo prvog Brazilca – napadača Brandaa, čime je započeta „brazilska tradicija“ u Donjecku. Grad teške industrije, surove klime i ograničenih sadržaja dobio je fudbalski eskapizam kroz lepu, napadačku igru Brazilaca. Nakon preseljenja u Lavov, taj sentiment je ostao gotovo isti – danas Šahtjor simbolizuje beg od ratne svakodnevice kroz tehnički dopadljiv fudbal.
Lučesku i skauting mreža
Vizija Ahmetova savršeno se poklopila sa idejama najtrofejnijeg trenera u istoriji kluba, Rumuna Mirče Lučeskua. Malo je poznato da je Lučesku tokom igračke karijere bio želja brazilskog Fluminensea, ali mu komunističke vlasti Rumunije nisu dozvolile odlazak. Ljubav prema brazilskom fudbalu ostala je trajna.
Veliku ulogu imao je i bivši glavni skaut kluba, Portugalac Luis Gonsalveš, koji je zahvaljujući snažnim vezama u Brazilu pomogao Šahtjoru da izgradi jednu od najjačih skauting mreža u Južnoj Americi.
Poslovni model koji i dalje funkcioniše
Strategija je jasna: dovesti mlade, tehnički nadarene igrače, razvijati ih i kasnije prodavati u zapadne lige uz veliku zaradu. Tokom godina, Šahtjor je stekao ogroman ugled u Brazilu i više ne zavisi od pojedinaca, već od sistema.
Darijo Srna vodi sportsku politiku
Danas je sportski direktor kluba Darijo Srna, koji nastavlja brazilski projekat. Iako Šahtjor više nije redovan učesnik Lige šampiona i trenutno nastupa u Konferencijskoj ligi, u svom sastavu ima čak dvanaest brazilskih fudbalera.
Iskusniji su samo 30-godišnji štoper Marlon i 27-godišnji desni bek Pedrinjo, dok su svi ostali mlađi od 23 godine – četvorica su čak tinejdžeri. Najviše obećava 19-godišnji napadač Kaua Elijas, čija se vrednost procenjuje na oko 15 miliona evra, dok se od 22-godišnjeg veziste Marlona Gomeša mnogo očekuje, a interesovanje pokazuje i Fulam.
Šahtjorov poslovni model očigledno i dalje daje rezultate. Sasvim je moguće da će nova generacija Brazilaca iz Lavova krenuti putem kojim su nekada prošli Fernandinjo, Vilijan i Daglas Košta – od Donjecka do samog vrha evropskog fudbala.