Odlučujući duel Jugoslavije i Španije za odlazak na Mundijal 1978. u Argentini ostao zapisan zbog sramnog poteza navijača.
Na drugi dan nekadašnjeg velikog državnog praznika, 30. novembra 1977, SFR Jugoslavija igrala je sa Španijom u Beogradu odlučujuću utakmicu za plasman na Svetsko prvenstvo u Argentini 1978. Bila je neophodna pobeda od najmanje dva gola razlike, dok je Furiji odgovarao i minimalni poraz.
Španci su došli sa puno straha jer su propustili dva uzastopna Mundijala 1970. i 1974, kada ih je izbacila Jugoslavija golom Katalinskog u čuvenoj frankfurtskoj majstorici. Selektorska komisija Valok, Vilotić i Zec se opredelila za ratnički tim i za ratničku igru.
Umesto nadigravanja Plavi su u svaki duel ulazili oštro, čak i grubo. Miodrag Kustudić je u 13. minutu povredio Pirija, najboljeg igrača Španije, koji je posle desetak minuta ćopanja morao da ustupi mesto Olmu. Braća Sead i Safet Sušić su prvi i jedini put igrala zajedno u dresu reprezentacije, ali ništa nisu uradili, kao ni ostali. Miodrag Kustudić je trebalo da skače jer je bio poznat po odličnoj igri glavom, ali nije bilo pravih centaršuteva.
Sa 0:0 na poluvremenu nada je tinjala, sve do 70. minuta kada je Ruben Kano nekako zahvatio centaršut Kardenonjose na drugoj stativi i savladao Ivana Katalinića. Na "Marakani" se po hladnom vremenu okupilo 80.000 ljudi.
Samo minut kasnije selektor Španije Ladislav Kubala zamenio je Huanita i u igru poslao Santiljanu. Dok je prilazio klupi Huanito je prema publici okreno palac na dole. Jedna boca, bačene skoro sa vrha zapadne tribine je poletela i pogodila Huanita u glavu!
Da proba milion puta taj navijač nikada više ne bi bio tako precizan, ali tada je pogodio. Huanito je pao okrvavljen, stvorila se velika gužve, odnet je na nosilima u svlačionicu, utakmica je nastavljena i završena pobedom Španaca. Jugoslavija se oprostila od Svetskog prvenstva u Argentgini, a Španija je otišla posle osam godina pauze.
Ostala je priča o "Bici za Beograd", kako španski mediji i danas pišu o toj utakmici, i sećanje na "Boteljaso" po glavi nesrećnog Huana Gomeza Huanita koji će 15 godina kasnije, 2. aprila 1992, tragično završiti život u saobraćajnoj nesreći blizu Toleda.