Milan Bojović za Nogomania.rs: Kad može Ibra sa 40 u Milanu, mogu i ja u Partizanu

Milan Bojović, ime i prezime koje je u trendingu na društvenim mrežama ove nedelje. Sa svih strana sveta se kucalo u pretraživače kada su slika i broj golova ove sezone u Superligi Srbije osvanuli na listama raznih specijalizovanih fudbalskih naloga. Svi su mogli da pronađu njegove podatke i statistike minulih sezona, da skroje PORTRET, ali šta o svemu ima da kaže srpski rekorder?

Izdanak ste generacije 1987. koja je apsolutni vladar svetskog sporta. To su Novak Đoković, Leo Mesi, Sebastijan Fetel, Marija Šarapova, silni predstavnici američkih profesionalnih liga, pa Pike, Vidal, Suarez, Benzema, Iguain... Kako izgleda biti deo te generacije?

"Nisam o tome nikada ni razmišljao. Ali kada se pogledaju sva ta imena, izgleda da je godina bila baš plodna. Rađali se šampioni koji su pomerili granice sporta u raznim sferama i drago je i meni što sam se rodio baš 1987. u toj generaciji. Ali, ja sam napravio rezultat na državnom nivou, a oni su na globalnom. Kada se sve sabere i oduzme, baš mi je drago što sam deo i te priče", kaže Milan Bojović, rekorder Superlige Srbije sa 97 golova, od kojih je osam postigao ove sezone.

Ime vam je bilo u trendingu na društvenim mrežama od početka ove sedmice. Fotografija uz Halandovu?

"Ne mogu da da ne kažem da je lep osećaj kada vidiš sebe uz Halanda i Nejmara. Sve je to lepo, ali sam, kao iskusan sportista, čvrsto na zemlji, ne letim. Ali je baš lepo. Pogledao sam se sa suprugom kada smo videli, skrinšotovao da u nekom trenutku pokažem deci. Nikada nisam bio euforičan, pa nisam ni sada, ne doživljavam tako život, ali je lepo kada neko prepozna to što su radio, a još više kada su to ljudi iz struke, iz fudbala".

To iskustvo stečeno kroz godine igranja u eliti, sada pretačete na mlade i to je vidljivo u svakom segmentu igre Mladosti?

"Mladih trenutno baš ima dosta u klubu. Slušaju, upijaju od nas iskusnijih i to je jedan od segmenata za napredovanje. Vidim da pažljivo slušaju, a moja reč ima težinu. Ponosan sam na malog Gordića. Gurnut je u vatru i to da igra iza mene. Pomogao sam na terenu i van, a mali mi se odužio igrama na terenu.

Ako klinci žele da nauče, evidentno je da to i mogu. Ali, današnje generacije su drugačije od naših. Kada sam počinjao bio sam ponosan da nosim vodu starijima, Albertu Nađu. Danas takvog poštovanja nema. Ali, Gordić je pravi. Jako je skroman, čvrsto stoji na zemlji i želi da se dokaže. Ztao je Siti i prepoznao kvalitet. Tu je još i Jojić sa još nekoliko mladića. Vredno treniraju i nadam se da će još neko da odskoči".

Čini se da Mladost toleriše i mladalačke greške igrača kojima pruža šansu?

"Mladost je u poslednje vreme skup mladosti i iskustva. Promenjena je kompletna filozofija. Ranije smo bili skup iskusnih igrača, a sada se to promenilo. Veliki broj mladih je uz nas starije. Promenila se i uloga nas starijih igrača. Uvek gledamo da ne tražimo negativnosti, da ne potenciramo grešku, već da im damo vetar u leđa. Da im pružimo maksimalnu podršku, kako bi oni dali maksimum na terenu. I mi smo nekada bili mladi.

Ali, sada je sve drugačije, deca od 16, 17 godina se guruaju u vatru. Mnogo ranije nego u našoj generaciji. Zbog toga te greške moraju da se tolerišu. Fudbal je postao veliki biznis".


Do rekorda Superlige ste došli igrajući za male klubove, samim tim je dostignuće još veće?

"Svi kad kažemo Zvezda i Partizan, odmah pomislimo na titule pobede, golove. Svima koji igraju u ta dva velikana je lakše da daju golove i budu u prvom planu, jer su non-stop u šesnaestercu. Ako ne iskoriste prvu, drugu šansu, zanju da će biti i četvrte, pete i njihovo je da samo na kraju daju golove.

Na primer u Lučanima čekam na jednu, eventualno dve šanse po utakmici. I moram da ih iskoristim, jer ne znam da li će sledeća da bude na istom meču. Moraš da pokažeš određeni kavlitet. Hiljadu puta nisam ni ušao u šansu. Nisam zbog zahteva, taktike, zadatka ni bio u prilici da dam gol. Zbog toga je moja statistika respektabilna".

A, statistika kaže 97 golova u Superligi, najviše u istoriji ovog takmičenja ustanovljenog 2006. godine?

"Kažu mi, dao si skoro 100 golova. Samo izbroj do 100, pa vidi koliko je teško. I to u kojim ekipama. Da sam igrao za večite, a želeo sam i želim da igram u Partizanu, jer je to moj klub, bilo bi i više golova. Smatram da sam zaslužio da zaigram u Partizanu, još u mlađim danima. Nije mi se san ostvario.

Potpisujem da bih dao 25 golova po sezoni. Sada, u ovim iskusnim godinama, guraju se mlađi igrači, na kojima može dobro da se zaradi. Ali, dok igraš fudbal uvek sanjaš. Pa ćemo videti. Kad može Ibra sa 40 u Milanu, zašto ja ne bih mogao u Partizanu?".

Poštovanje saigrača i protivnika je veliko na terenu, da li postoji Bojovićev ultimativni rival na terenu?

"U... Bilo ih je dosta tokom svih ovih godina. Svi oni bivši i sadašnji halfovi večitih, pa i ostalih klubova. Nikoga ne bih izdvojio, svi su teški rivali. Ali, poštovanje se zaslužuje. Dođe nekada do čarki i varnica. Ali, respekt se zaslužuje na terenu. Poslednjih sezona, kada igramo, uglavnom su protivnici usresređeni na mene. Imam po dva igrača na leđima, što je normalno i dobijam batine. Razumem da poštuju rad i kvalitet i žele da me zaustave. I kad sam počinjao je bilo isto. Bilo je mnogo duela, biće ih još.

Ali, da sam o u Partizanu, dao bih i više golova u Superligi, barem 150 do sada. Ipak, ne smem da ne kažem da sam presrećan i ponosan. I čekam, kao i uvek u sportu, da dođe neki novi Milan Bojović i da me prestigne. To je sport, tako bi trebalo da bude", zaključuje Milan Bojović, rekorder Superlige po broju datih golova, dok čeka tu famoznu "stotku" u njegovim Lučanima.