Jedan od najvećih golgetera modernog fudbala stavio je tačku na veličanstvenu karijeru. Edinson Kavani je u 38. godini zvanično objavio da se povlači iz profesionalnog fudbala, ostavljajući iza sebe golove, trofeje i reputaciju napadača koga su poštovali i saigrači i rivali.
Urugvajski reprezentativac Edinson Kavani potvrdio je odluku o penzionisanju tokom pauze u argentinskom prvenstvu, birajući simboličan trenutak da zatvori poglavlje koje je obeležilo njegov život – i na terenu i van njega.
Emotivni oproštaj od fudbala
Kavani se oprostio dirljivom porukom, osvrnuvši se na put koji ga je od Montevidea doveo do najvećih svetskih stadiona.
„Fudbal me je oblikovao, izazivao i učio da se uvek podignem kada padnem. Omogućio mi je da živim snove koji su u detinjstvu delovali nemoguće“, poručio je Kavani, zahvalivši porodici, saigračima, trenerima i navijačima širom sveta.
Nadimak El Matador pratio ga je kroz celu karijeru – i potpuno ga je opravdao izuzetnom konstantnošću pred golom.
PSŽ i Napoli – ključne stanice karijere
Najdublji trag na klupskom nivou Kavani je ostavio u Pariz Sen Žermenu, gde je postao simbol uspona kluba na evropskoj sceni. U 301 nastupu postigao je 200 golova, osvojio šest titula u Ligi 1 i ostao drugi najbolji strelac u istoriji kluba, iza Kilijana Mbapea.
Pre Pariza, elitni status stekao je u Napoliju, gde je postigao 104 gola na 138 utakmica i ušao u legendu kluba. Sezona 2012/13, u kojoj je bio najbolji strelac Serije A, učvrstila ga je kao jednog od najsmrtonosnijih napadača Evrope.
Od Urugvaja do vrha Evrope
Profesionalni debi upisao je u Danubiju, sa kojom je 2006. osvojio titulu u Klauzuri, pre nego što je prešao u Evropu i potpisao za Palermo. Gol na debiju u Seriji A protiv Fiorentine nagovestio je potencijal, iako je prva sezona bila teška.
Usledio je uspon – transfer u Napoli, a potom i prelazak u PSŽ za 64 miliona evra, što je tada bio najskuplji transfer u istoriji francuskog kluba.
Poslednje godine i reprezentativno nasleđe
U završnici karijere Kavani je nosio dres Mančester junajteda, kratko igrao za Valensiju, a potom ispunio san nastupima za Boku Juniors, gde je postigao 28 golova na 79 utakmica.
Za reprezentaciju Urugvaja upisao je 135 nastupa i 58 golova, a 2011. godine osvojio Kopa Ameriku. Godinama je činio legendarni tandem sa Luisom Suaresom, postavši jedan od simbola zlatne generacije urugvajskog fudbala.