Proslavljeni slovenački igrač odbio pozive i Dejana Stankvića i Marka Marina da se preseli na "Marakanu".
Kada se pomene ime Josipa Iličića mnogi u Sloveniji stanu mirno. A, nije drugačija situacija ni u Italiji. Povratak kući, u dres Maribora, samo je stanica na oživljavanju karijere, koja je pretila da doživi nastavak u futsalu.
"Veoma je lepo vratiti se kući. Odlučio sam da se makar na polusezonu vratim i dođem malo sebi. Bilo mi je previše igranja utakmica na svaka tri dana toliki niz godina. Izmorilo me je. Posle svega što sam proživeo bilo mi je potrebno da spustim loptu, dođem kući i razgovaram na našem jeziku, kao i da oživim sebe kao fudbalera. U poslednje vreme u Italiji nije sve funkcionisalo onako kako bi trebalo da bude. Neke moje, možda i pogrešne odluke, navele su me na to da sada dođem kući i uživam u igranju fudbala, onome što najviše volim da radim. Ostvarila mi se najveća želja da se ponovo nađem na terenu i iskreno ću ovo reći, nikada mi lepše nije bilo nego sada", raportirao je iz Antalije Josip Iličić.
Među zainteresovanima je bila i Crvena zvezda, prvi ga je kontaktirao Dejan Stanković, pa i Marko Marin nešto kasnije.
"Interesovanja je zaista bilo. Odmah sam na početku rekao da to u datom momentu ne bi bilo fer ni prema meni, ni prema klubovima koji su me želeli. Bio mi je potreban određeni period kako bih prošao kroz neke stvari. Nisam odradio pripreme, nisam trenirao, stao sam sa sportskim životom. Fizički to ne bi bilo izvodljivo i izdržljivo. Zvezda kao Zvezda je veliki klub, a pogotovo bi od mene svi imali očekivanja i to od samog starta. Nisam bio spreman za tako nešto i zahvalio sam se na ponudi. Mogu da kažem sve najlepše o Crvenoj zvezdi. Imam mnogo prijatelja koji su igrali na Marakani i pričali su mi uvek najlepše o klubu. Uvek sam želeo da odem i gledam taj derbi o kojem svi toliko pričaju, ali teško je verovati da bih nekada mogao da doživim to iz ugla igrača. Ovde je moj dom, ovde se osećam najlepše, ali nikada se ne zna. Možda su ljudi iz kluba i videli nešto na ovim utakmicama".
Sve je stvar prioriteta.
"Stvar je u tome da imam neke druge životne prioritete. Imam suprugu, decu, porodicu. Zvezda je nešto mnogo mnogo ozbiljno. Hoću da odradim posao u Mariboru do kraja, pa za dalje ćemo tek videti. Mnogo sam dobar sa Markom Marinom, čujemo se često, a sijaset puta smo igrali zajedno. Pričali smo o Zvezdi, ali ja kad osećam da nešto ne mogu da izvedem onda ne radim to. Sav fokus usmeren je na Maribor. Ostao sam im dužan nešto i pre još 14 godina obećao sam da ću se vratiti u ulozi fudbalera. Sada sam to ispunio, želim da im pomognem. Sa Markom sam i dalje u kontaktu, kao i sa gotovo svim momcima sa Balkana sa kojima sam igrao. Marin i ja se znamo mnogo godina. Sve su to normalne priče. Pitao me je da li me interesuje tako nešto, odgovorio sam mu da nisam spreman za to. Nikome nisam zatvorio vrata nikada, što je najvažnije od svega. Ako već ne budem igrao, nadam se da ću barem doći u Beograd da odgledam utakmicu".
Odličan odnos Iličić je imao i sa ostalim Srbima na Apeninskom poluostrvu.
"Javio sam se Siniši kada mu je bilo loše, ukazao poštovanje. Došao sam u zemlju u kojoj je on vladao. Mnogo mi je značilo što sam došao u državu gde je imao ko da me brani. Svi znate da je Siniša uvek govorio sve najlepše o Balkancima. Svima nam je otvorio vrata u Seriji A. Teško je za strance u tako jakom takmičenju, ali nastavili smo tradiciju i pokazali se u dobrom svetlu. Dolaze nove generacije u koje ja lično verujem. Balkan poseduje veoma velike talente, veće od tih svih u Italiji. Miha me je želeo u Bolonji. Imali smo baš lep i korektan odnos. Njegovu bolest sam doživeo kao tragediju. Pozvao me je lično i pitao me da dođem i pomognem mu. Marko Arnautović je hteo da im se priključim kako bismo zajedno ispisali nove stranice istorije Bolonje. Već tada sam iskreno u Sinišinom glasu čuo da nije baš dobro. Više puta sam ga pitao da li je bolje. To je život. Bilo mi je mnogo žao, ma osećao sam se katastrofalno kada sam čuo da je izgubio životnu bitku. Samo nekoliko dana pre toga sam se čuo sa njim. Sve najlepše imam da kažem o tom čoveku. Kada god smo se videli imali smo o čemu da pričamo. Povezali smo se kroz naše karijere u Italiji. Mnogo mi je drago što sam upoznao osobu poput njega. Mnogo velika stvar je napraviti u Italiji ono što je Miha uradio kao stranac. Imam ga samo u lepim sećanjima".
Ne može da izdvoji nekog od prijatelja posebno.
"U Fiorentini nas je bilo za jednu ekipu. Baš smo se slagali sjajno, družili i uživali. Toliko Balkanca na jednom mestu, pa drugima nije bilo baš pravo. Znali su da ne mogu protiv nas. Šta god bi se desilo stajali smo jedni uz druge. To su momenti za koje fudbaler živi. Ostali smo prijatelji, čujemo se, a nadam se da ćemo se posle karijera svi negde zajedno videti i otići na večeru. Sa svima sam ostao super. Evo na primer, sa Edinom Džekom nikada nisam igrao zajedno, a postali smo kućni prijatelji. Bogatstvo je biti u kontaktu sa takvim ljudima i igračima svetske klase", poručio je Iličić.