ŠVAJCARSKA 1954.
(foto: Getty Images)
Kako je 1954. godina bila pedesetogodišnjica postojanja FIFE, odlučeno je da domaćin prvenstva bude zemlja u kojoj je sedište svetske fudbalske federacije,
Švajcarska. Ova odluka je donesena u julu 1946. na sednici FIFE. Prvi put je prvenstvo održano u jednoj kontinentalnoj zemlji.
Ovo prvenstvo je bilo prvo prvenstvo koje je bilo prenošeno preko televizije. Takođe su bile izdat jubilarni kovani novac za ovu priliku. Na takmičenju je učestvovalo 16 reprezentacija. Timovi su bili podeljeni u četiri grupe i svaka grupa je imala dva od osam tada prvo rangiranih reprezentacija sveta koje su se plasirale na svetsko prvenstvo. Osam plasiranih prvorangiranih reprezentacija u to vreme su bile Austrija, Brazil, Engleska, Francuska, Mađarska, Italija, Turske i Urugvaj.
Urugvaj i Austrija su završile takmičenje u grupama sa po dve pobede, isto tako je bilo i sa reprezentacijama Brazila i Jugoslavije koje su delile prvo mesto sa po jednom pobedom i nerešenom utakmicom. U ovoj grupi ispale su reprezentacije Francuske i Meksika.
Švajcarska i Italija su odigrale dve utakmice i u drugoj utakmici Švajcarska je pobedila 4:1 i prošla dalje. Nemci, koji su ponovo primljeni u FIFA 1950. godine i nisu imali povlašćen položaj, su u takmičenju u grupama pobedili Tursku. Korejci su izgubili dve utakmice i to 7:0 i 9:0. Sep Herberger, selektor nemačke reprezentacije, je odigrao taktički protiv favorizovanih Mađara i izveo je kombinovani tim na toj utakmici i naravno ta utakmica je izgubljena sa 8:3. Sledeću utakmicu, takozvanog plejofa, protiv Turske Nemci su dosta lako dobili.
U četvrtfinalu, u jednoj od najgrubljih fudbalskih utakmica svetskih prvenstava, favorit Mađarska je pobedila Brazil 4:2. Čak je u novinama i u literaturi ta utakmica zabeležena i upamćena kao Bitka u Bernu. U drugoj utakmici tada još vladajući svetski prvak Urugvaj je poslao Engleze kući, pobedivši 4:2. U trećoj utakmici četvrtfinala gde su se sastali Nemačka i Jugoslavija, Nemci su pobedili 2:0. U četvrtoj utakmici su se sastali Austrija i domaćin Švajcarska, gde je su Austrijanci izbacili domaćina iz daljeg takmičenja. U ovom susretu je postignuto najviše golova na jednoj utakmici svetskog prvenstva do tada 12, rezultat je bio 7:5 za Austriju.
U prvoj polufinalnoj utakmici su igrale reprezentacije Austrije i Nemačke.
Nemačka je veoma lako došla do pobede i plasirala se u finale - 6:1. U drugom polufinalu su se sastale favorit Mađarska i branilac titule svetskog prvaka Urugvaj. Ovo je bila jedna od najzanimljivijih utakmica svetskog prvenstva. Mađarska je u drugo poluvreme ušla sa vođstvom od 1:0, da bi Urugvaj uspeo da izvuče rezultat 2:2 i produžetke. Neizvesnost utakmice je prekinuo mađarski golgeter Šandor Kočiš sa dva postignuta pogotka - 4:2.
U susretu za treće Austrija je pobedila Urugvaj sa 3:1 i time osvojila treću poziciju. I došao je dan finala. Pred 60.000 gledalaca istrčali su Mađarska i Nemačka. Dan je bio kišovit, a Nemci su bili spremni i na ovakvo vreme pošto im je snabdevač kopački Adi Dasler, osnivač firme Adidas, dao opremu gde su kramponi mogli da se menjaju u zavisnosti od podloge što je bila jedna od novina proizvođača sportske opreme.
Iako je još osećao posledice povrede iz prethodnog susreta sa Nemcima u predtakmičenju, Ferenc Puškaš se na finalnoj utakmici pojavio u sastavu Mađarske. Bez obzira na sve ove probleme Mađari su krenuli veoma snažno i već u golovima Puškaša u 6. i Cibora u 8. minutu su poveli (2:0). Ali, Maks Morlok u 10. i Helmut Ran u 19. minutu donose izjednačenje.
Drugo poluvreme je donelo kišu promašaja mađarskog tima i nadmoć koju nisu mogli da iskoriste. Negde šest minuta pre kraja Ran je šutirao iz velike daljine i postigao drugi gol u finalu - 3:2. To je bio i konačan rezultat meča. Na dva minuta do kraja meča Puškaš je postigao još jedan gol, koji je prvobitno bio priznat od strane glavnog sudije, ali je na intervenciju pomoćnog poništen.
Nemci su pobedom na ovoj utakmici osvojili prvu titulu
svetskog prvaka i trofej Žila Rimea. Nemci su ovu pobedu slavili i nazvali je Čudo u Bernu, i po ovome je snimljen i film 2003. godine.