Finale Kopa Libertadores: Brazilski spektakl u Ekvadoru

Hoze de San Martin, Simon Bolivar, Bernardo O'Higins, Andres De Santa Kruz, Antonio Hoze De Sukre... Lista je naravno duža, ali imena ovih ljudi se u Južnoj Americi izgovaraju sa strahopoštovanjem. Gotovo u svim većim gradovima na Zelenom kontinentu postoji spomenik barem nekom od njih. Heroji koje je istorija zapamtila zbog svih bitaka vođenih za oslobođenje Južne Amerike od Španaca. Libertadores De Amerika.

Došao je i taj dan. Dan istine, dan za pobedu i za večnost. Milioni će biti zakucani ispred malih ekrana, a samo 60.000 sretnika će gledati uživo susret dva najbolja kluba na kontinentu. Treći put zaredom, prvaka Južne Amerike će odlučiti utakmica dva brazilska kluba. Na stadionu "Monumental", ali onom ekvadorskom, u Gvajakilu, igraće se za čast i za slavu. I za susret sa Špancima za titulu najboljeg na svetu.

Sve je počelo još pre drugog svetskog rata, kada su argentinski i urugvajski klubovi, tada, a i danas svetske fudbalske velesile, igrali Kopa Aldao, direktnu preteču današnjeg kontinentalnog klupskog šampionata. Takmičenje je par puta menjalo naziv, da bi se od 1960. igralo u čast Oslobodilaca Amerike.

Brazilci i Rambo proneli slavu

Fudbalski klubovi na kontinentu sanjaju da osvoje ovaj prestižni trofej, a san se uvek, za sve osim za jednog, završi kao noćna mora. Pobednik može biti samo jedan. Ovoga puta Flamengo i Atletiko Paranaense imaju tu čast da odluče ko je zaista najbolji klub Južne Amerike.


Kako je u Brazilu fudbal religija, naziv najpopularniji klub u Brazilu višestruko prevazilazi samo brojku od 40.000.000 ljudi, koliko navija za crno-crvene. Slavni klub iz Rija, koji je većinu svojih utakmica odigrao na "Marakani", ima zaista čime da se podiči. Dva puta su osvajali Kopa Libertadores, a bili su i najbolji klub na planeti, sada već davne 1981. predvođeni svojom najslavnijom desetkom, Zikom.

Navijači su im posebna priča. Najstarija organizovana navijačka grupa, "Skarlet-blek čaranga band", su upravo pristalice Flamenga. Bodre svoj klub još od 1942. Iako su najpopularniji klub u celom Brazilu, svake godine moraju da se za primat bore sa večitim rivalima, Vasko Da Gamom, sa kojim igraju "Klasiko miliona", ili u derbiju "Flu-Fla", sa Fluminenseom.


Mnogi veliki igrači, pored Zika, su pisali neke od najvažnijih stranica istorije slavnog kluba. Mnogi se sećaju doktora Sokratesa, Zikovog saigrača i u reprezentaciji, nešto mlađi su gledali kako Romario i Bebeto Brazilu vraćaju titulu svetskih šampiona u SAD '94, i to posle sušne 24 godine. Slavu kluba iz Rija su pronosili i Adriano i Ronaldinjo, a mi Srbi se ponosimo Dejanom Rambom Petkovićem, istinskom legendom Flamenga, najboljim strancem, a takvih je malo, u istoriji dugoj 110 godina.

Ponikao na "Čairu", igrao za Zvezdu i Real Madrid, ipak je najbolje fudbalske godine proveo u zalivu Gvanabara, podno Korkovada. Zaljubljenici u najvažniju sporednu stvar na svetu nikada neće zaboraviti titulu koju je svom klubu doneo golčinom iz slobodnjaka u 89. minutu na "Marakani", i to protiv večitog rivala Vaska.

Fernandinjo i Skolari prete

Naspram Flamenga, u ekvadorskom finalu će stajati Atletiko Paranaense. Klub skromnije istorije, neprikosnoven u svom Šampionatu Paranaense, koji su osvajali čak 26 puta. Imaju i dva Kopa Sudamerikana, drugo po važnosti takmičenje na tlu Južne Amerike. U grupi B ovogodišnjeg Kopa Libertadores su zauzeli drugo mesto, odmah iza Libertada, koga su izbacili u osmini finala.

Zatim su eliminisali studente iz La Plate sa samo jednim golom, da bi u polufinalu naleteli na zvaničnog, dvostrukog uzastopnog šampiona, Palmeiras. I kada su svi pomislili da je san o osvajanju Kopa Libertadores ovde završen, Fernandinjo i drugovi su napravili pravo čudo. Posle skromnih 1:0 u prvom meču, Palmeiras je na domaćem terenu brzo anulirao prednost. Zatim je branilac titule ostao sa desetoricom na terenu, zbog jednog grubog starta na sredini terena.


Ipak, smogli su snage da napadnu, i posle jednog auta i spretnog udarca glavom, stadion je proključao a na semaforu je stajalo 2:0. Tada su svi pomislili da nas očekuje repriza finala iz prethodne sezone, duela Palmeiras-Flamengo. Svi osim igrača Atletika. Prvo jedno ušetavanje u gol, a zatim i šut sa dvadeset metara iskosa i odbitak u mrežu šampiona, poslali su klub iz Kuritibe na megdan Flamengu. A Fernandinju dali šansu da se pod stare dane okiti titulom prvaka kontinenta. Kad već nije uspeo sa Sitijem i Gvardiolom, možda mu se posreći sa slavnim Luisom Felipeom Skolarijem.

Mitovi i legende

Kopa Libertadores ima bezbroj priča i mitova, ali je najvažnija ona da se ovaj Kup samo gleda, a ne dira. Nastala početkom sedamdesetih, ova simpatična rečenica je oslikavala svu moć klubova iz Urugvaja, Brazila i Argentine, koji su redovno osvajali najeminentnije takmičenje klubova.

Universitario iz Lime je prvi klub sa Pacifičke obale koji se dokopao finala, ali je poražen od Independijentea u finalu 1972. Sledeće godine je slavni klub iz Aveljanede pobedio u finalu čileanski Kolo Kolo postavio ovu rečenicu kao granicu koju nijedan klub sa izlazom na Pacifik nije prešao.

Treće finale između klubova sa zapada i Independijentea, koji su ovi drugi dobili je ono iz 1975. odigrano protiv Union Espanjole iz Santijaga. Ta pobeda je ujedno i četvrta uzastopna titula argentinskog velikana. Nikada nijedan klub nije ponovio ovakav uspeh, a klub iz predgrađa Buenos Airesa se trenutno šepuri sa rekordnih sedam titula iz sedam finala koje je odigrao.

Klubovi sa pacifičke obale će čekati do 1989. da bi osvojili svoju prvu titulu. To će poći za rukom medeljinskom Atletiko Nacionalu, i to posle penala protiv Olimpije iz Asunsiona. I tako, brazilsko finale će nam doneti ili treću titulu Flamenga, ili prvenac Atletiko Paranaensea.


Pobeda bi klub iz Rija svrstala rame uz rame sa Sao Paulom, Palmeirasom, Gremiom i Santosom, dok bi trijumf Atletika povećao razliku brazilskih klubova osvajača Kopa Libertadores, u odnosu na sve ostale. Naime, iako su na vrhu večne liste Independijente sa sedam i Boka sa šest trofeja, a iza njih i prvi dvostruki osvajač ovog prestižnog takmičenja, urugvajski Penjarol, najviše klubova koji su bili osvajači, dolazi upravo iz najmnogoljudnije zemlje Južne Amerike, Brazila. Čak deset različitih klubova ima barem jednu titulu prvaka kontinenta.

Večeras, negde iza ponoći, Južna Amerika će dobiti novog vladara. Onog fudbalskog, razume se. Oslobodioci Amerike su odavno odradili svoj posao i zauzeli mesto u večnosti. Pobednik uzima sve, slavu, novac, čuveni trofej i pravo da brani čast i ugled možda baš protiv kraljevskog kluba iz Španije, Real Madrida, najboljeg kluba Evrope.