Posle izlaska iz akademije Bajern Minhena, Štefan Bekenbauer došao u Beograd sa namerom da ponese crveno-beli dres. U nameri nije uspeo, o svemu je tada odlučivao Dragan Džajić.
Posle smrti fudbalske legende Franca bekenbaueralepo je podsetiti se veze između Crvene zvezde i članova njegove porodice. Nekako je zaboravljena priča o sinu velikog Franca Bekenbauera, Štefanu, koji je svojevremeno, pre skoro tri i po decenije došao u Beograd u nameri da igra za Crvenu zvezdu!
Štefanov otac Franc je osvajao Svetsko prvenstvo i kao igrač (1974.) i kao selektor Nemačke (1990.), dok je titulu uzimao i na EURO 1972. Međutim, njegov najmlađi sin, od trojice koliko je imao, nije imao ni približno takvu karijeru.
Ponikao je u Bajernu, potom je dve godine igrao za Minhen 1860, da bi jednog dana, na proleće 1990. godine, stigao na Marakanu. Dočekao ga je čuveni tehnički direktor Dragan Džajić. Štefan je imao 21 godinu, došao je na probu u Zvezdu. Odigrao je čak i jedan prijateljski meč protiv malog beogradskog kluba Palilulac, a tada je dao i intervju za sportski magazin "Tempo".
"Zašto sam otišao iz SR Nemačke? Zato što je tamo veoma teško mladim igračima. Igra se tvrdo, na snagu. Tehnika i znanje su u drugom planu. Dominiraju oštri i iskusni igrači. I još nešto: prezime Bekenbauer je za mene ogroman teret koji sam osećao od početka fudbalske karijere. Svi me gledaju kao "Kajzerovog" sina. Očekuju valjda da odmah igram kao on i traže mi mane. Očekivanja su bila velika i to breme me je nateralo da razmišljam o odlasku", govorio je tada Štefan.
Priča je tekla dalje...
"Kad sam video da moja tehnika, a ja sam u igri izraziti tehničar, ne nailazi na odobravanje, bilo mi je jasno da moram da menjam sredinu. Čuo sam za Crvenu zvezdu, o njoj se u SR Nemačkoj dosta zna i zašto da ne pokušam? Znam da jugoslovenski fudbal uživa ugled zbog visoke tehnike i izuzetnih pojedinaca, pa se nadam da sam našao pravu sredinu. U svakom slučaju neću lako odustatiod ideje da ovde zaigram".
Mladi Bekenbauer je izabrao baš tadašnju Jugoslaviju da se dokazuje.
"Zvali su me iz Švajcarske i Austrije, bio sam nekoliko dana na probi u turskom Fenerbahčeu. Sve su to sredine sa specifičnim fudbalom, ali čini mi se da je jugoslovenski način igranja najbliži mom poimanju. I još nešto: voleo bih da me Jugoslavija i navijači Zvezde prihvate kao Štefana Bekenbauera, nikako kao Franca! Za sada su moja očekivanja ispunjena, momci iz ekipe su me lepo primili, na treninzima nije bilo problema".
Dragan Džajić je tada odlučivao o svemu na Marakani...
"Treba pitati gospodina Dragana Džajića da li će me zadržati. On je taj koji će odliučiti. A ako bih mogao da biram, ne bih bio samo prolaznik. Ostao bih u Zvezdi najmanje dve godine".
Nije Štefan Bekenbauer tada zadovoljio čelnike Zvezde. Konkurencija bila paklena. Na njegovom mestu je bio Miodrag Belodedić. U međuvremenu se vratio u domovinu, igrao u nižim ligama do 1997. godine, da bi od 1998. do 2015. radio ka trener u akademiji Bajerna.
Preminuo je u leto 2015. godine, posle duge i teške bolesti.