Bivši trener Crvene zvezde i sadašnji Ferencvaroša Dejan Stanković je u velikom intervjuu za mađarske medije govorio o crveno-belima, Interu, Žozeu Murinju i mnogim drugima.
Dejan Stanković je napustio Crvenu zvezdu prošlog avgusta sa kojom je osvojio tri titule Superlige Srbije i dve duple krune. Nije uspeo da opstane sa Sampdorijom u Seriji A, a sada vodi šampiona Mađarske - Ferencvaroš.
"U mojoj porodici Crvena zvezda je poput vere, religije. Moji roditelji, ja, pa čak i baka i deda rođeni su u Beogradu, velika radost je bila kada sam sa 10 ili 11 godina postao član kluba. Trenirao sam u Crvenoj zvezdi, gde su mnogi odlični igrači započeli karijeru. Za momka rođenog u Beogradu, posebno onog koji je naklonjen crveno-belim bojama, potpis ugovora sa najdražim klubom je ostvarenje sna", počeo je Stanković za mađarske medije.
Uporedio je beogradski derbi između Partizana i Crvene zvezde sa italijanskim između Rome i Lacija i Intera i Milana.
"Svaki od njih je potpuno različit. Beogradski derbi je za mene lična stvar. Ako izgubiš, moraš da svariš poraz i kao navijač i kao igrač. Ili čak kao trener i navijač, što se meni kasnije i desilo. U takvim situacijama čovek pati dvostruko. Derbi između Lacija i Rome predstavlja bitku dijametralno suprotnih načina života i stavova. U Beogradu su ljudi isti, samo su boje drugačije. U italijanskoj prestonici je situacija drugačija. Atmosfera u Rimu je uvek bila neverovatno vruća tokom svih utakmica. Možete da izađete dve nedelje pre i dve nedelje posle derbija i navijači traže da se slikaju, slave sa vama... Ali u slučaju poraza, bolje da ne izlazite iz kuće. A milanski derbi je kao da ste u milanskoj Skali, kao da ste u pozorištu. Svojevrsni urbani spektakl sa 82.000 navijača. Od toga 70.000 navijača bodri jedan tim, 10.000 drugi. To je derbi koji govori o prestižu, lokalna je atrakcija u kojoj svi uživaju. Pobedili ili izgubili, svet se ne raspada. Poenta je da jedna strana sutradan može da kaže kako je danas dobar dan, jer smo pobedili gradskog rivala".
Veliku povezanost imao je sa Sinišom Mihajlovićem.
"Siniša Mihajlović je bio deo moje porodice. Što se ostalih tiče, svakako Alesandro Nesta. Bio je u ranim dvadesetim, a igrao je fudbal na način na koji su ga igrali iskusni štoperi. Drugi je bio Sebastijan Veron. On je otelotvorenje moderne ‘desetke’. Mnogo je trčao, imao svoju ulogu u odbrani, bio je genije sa loptom. Seba Veron i Nesta su bili neverovatni, pravili su razliku na terenu".
Prijatelj je i sa Zlatanom Ibrahimovićem, a o Mariju Baloteliju priča biranim rečima.
"Ibra i ja smo prijatelji i dan-danas, on je neverovatan tip. Sjajan čovek snažnog karaktera. Možda u javnosti deluje drugačije, ali svako ko ga bolje poznaje zna da je divna osoba velikog srca. Što se Marija tiče... Iz moje vizure, jedan je od tri najveća talenta koje sam video. Ali nakon jedne dobre utakmice, ne bude na istom nivou u sledećoj. Dobar je momak, imao on i mirniju stranu koju obično ne pokazuje u javnosti. Imao je tada samo 19 godina, ali i ogroman potencijal. Nije mu manjkalo fizičke snage, brzine, tehnike, niti hrabrosti, ali je nekako uspeo da protraći talenat".
U Crvenoj zvezdi je proveo period od 2019. do 2022. godine. Prošlog leta eliminisan je u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona od Makabija iz Haife.
"Da sam ostao, verovatno bih osvojio još jednu titulu i sada bismo bili u grupnoj fazi Lige šampiona. Nisam imao problem sa pritiskom. Navikao sam na to, ali sam emotivno bio potpuno iscrpljen. Nije mi ostalo energije u rezervi. Prilično sam strastvena osoba, živim za utakmice, za situacije, želim da budem deo svog tima i kluba na svakom sastanku, jer mogu da radim isključivo čitavim srcem. Nakon eliminacije od Makabija, osetio sam da su mi kao navijaču, bivšem fudbaleru i kao treneru snovi osiromašili, i to me je u potpunosti emotivno iscrpilo".
Srbin sada vodi mađarski Ferencvaroš.
"Zadovoljan sam onime što sam do sada video u Ferencvarošu, jer je ekipa izgubila samo jednu međunarodnu utakmicu ove sezone, mada je taj meč bio veoma važan. Preuzeo sam tim koji je isporučivao uzastopne pobede i zato sam morao da budem vrlo oprezan kako ne bih narušio ravnotežu, a istovremeno je trebalo implementirati nove ideje u igru. Pobede su u DNK ovog kluba i stoga nije čudno što je takmičenje na sva tri fronta podjednako važno", zaključio je Stanković.