Beograd je svet: Top 5 stranaca koji traže da ostanu

Kraj osamdesetih prošlog veka bio je prekretnica za strance u dresovima večitih rivala. Nogu je povukao Partizan u sezoni 1987/88. kada su dvojica Kineza stigla u Humsku. Obojica su imala po 25 godina. Štoper Đia Sju Ćuen brzo je osvojio srca navijača u debiju sa Sutjeskom 20. aprila 1988, a špic Liu Hai Guan je ređe dobijao šansu. Ali su brzo dobili nadimke, Čava i Ljuba.

"Često šetamo po Knez Mihailovoj, Beograd je prelep, devojke su baš mnogo lepe. A, navijači, nisu kao kod nas u Kini. Pravi su fanatici, prave pakao na utakmici, a čak su išli u našu ambasadu da im ispišu transparent sa našim imenima. Ukazana nam je velika čast", govorio je Liu u pero Mići Pašiću za TV Novosti 1988. godine.

Godinu kasnije zaigrao je i prvi stranac u Crvenoj zvezdi. Doduše, i nije bio toliki stranac, jer je Miodrag Belodedić Srbin iz Rumunije. Morao je da prepliva Dunav i dugo čeka dozvolu da zaigra za srpskog velikana. Zato je bio temelj Barija i Tokija. Nepravziđeni komandant odbrane.

Od tada mnogo je vode proteklo Dunavom i Savom, a stranci su dolazili sa svih meridajana u Beograd. Poneki su i ostali, a pojedinci i nosili srpski pasoš u džepu u nastavku karijere. Jedan od prvih stranaca koji je dobio držvljanstvo 2010. godine, da bi se smanjio broj inostranih igrača u ekipi, bio je Gabrijel Kordova Kleverson, poznatiji kao Kleo, tadašnji igrač Partizana, koji je prethodno igrao za Crvenu zvezdu. Prvi pravi stranac, igrač koji nije iz regiona bivše Jugoslavije, u Crvenoj zvezdi koji je dobio pasoš, bio je Brazilac Evandro Gebel.

I svi su gledali Beograd kao drugu kuću, pa i ne čudi što je posle samo godinu dana boravka u srpskoj prestonici, pre nego što je sam inicirao povratak, Rikardo Gomeš rekao:

"Hoću da se vratim kući!", a kako mu je u Beogradu ilustruje i podatak da mu je ponuđeno da produži vernost crno-belima.

Ko su ostali, koji su već rešeni da puste korene u Beogradu? Pa, da krenemo redom...