Aleksandar Stanojević: Vojnik Partizana

Nije planirao da otima slavu večitom derbiju i finalu Kupa Srbije, ali je, ipak, to učinio. Ni osvajanje i drugog trofeja Crvene zvezde u sezoni nije bilo zvučno kao vest da Aleksandar Stanojević nije više trener Partizana.

Na klupi je bio u dva mandata. Od 16. aprila 2010. do 13. januara 2012. i od 1. septembra 2020. do 26. maja 2022. U tom periodu postavio je neke rekorde, koji nisu svojstveni trenerima sa naših prostora u domaćim klubovima. Barem ne u ovom milenijumu.

Ostaće upisan kao strateg sa najuspešnijim procentom pobeda u klubu što će teško iko dostići u skorije vreme. Sa timovima u koje nije uložen pošten dinar stizao je do evropskih rekorda. Vratio je Partizan na evropsku mapu, a ove sezone je sa ekipom odigrao čak 58 utakmica. Niko iz Srbije nije odigrao više. Zvezda je stala ove sezone na 56, a jednom je igrala 57. Upisao je 43 pobede, osam remija i sedam poraza od kojih je pet u Evropi i po jedan od Zvezde u prvenstvu i Kupu.

U prvom mandatu je na ravno 80 mečeva zabeležio 59 pobeda, osam remija i 13 poraza. I tada je bez pojačanja stigao do utakmica sa Arsenalom, Šahtjorom i Bragom, dok je najbolniji trenutak bilo ispadanje od Šamroka iz borbe za Ligu Evrope godinu dana kasnije.

Upravo to bi moglo da se uzme i kao jedina mrlja u njegova dva mandata na klupi kluba u kojem je nekada bio prvotimac. A, bio je pravi vojnik Partizana, uvek. Preuzimao je na sebe odgovornost i onih koji bi trebalo njega da zaštite, iz uprave, kada je odapinjao otrovne strelice ka sudijskoj organizaciji, nacionalnom savezu i povlašćenim komšijama. Baš sudijske greške su ga koštale prvog mesta pred plej-of ove sezone. A, otišao je jer nije uzeo titulu.

Nadali su se u upravi da bi ga smekšalo osvajanje Kupa Srbije, međutim, magija Aleksandra Kataija je učinila da stisne ruku rivalu i čestita. I ode iz kluba koji toliko voli i kome je sve dao.

A, šta mu je to dao Stanoje? Pa, na večnoj listi je treći trener po broju mečeva koje je vodio. Upisao ih je 175 i nalazi se iza Ljubiše Tumbakovića (405) i Ilješa Špica (206) koga je pretekao po broju pobeda, pa je na toj listi drugi, iza Tumbe (295) sa 133 trijumfa. Upisao je i 19 remija i 23 poraza od kojih 14 u Evropi, gde je isto rekorder kluba po broju pobeda kojih je takođe 14. Ima i sedam remija.

Samo devet puta je u dva mandata izašao sa terena poražen u Srbiji! Sedam puta u šampionatu, a dva u Kupu, računajući i poslednje finale. Doneo je crno-belima dve šampionske krune i jedan pehar Kupa. Baš u tom takmičenju ima izuzetan skor - 16 pobeda, remi i dva poraza. Ipak, u poslednjem meču mu se nije dalo. Bila je to kap koja je prelila čašu.

Od tima koji je do njegovog povratka gubio titulu još u kratkim rukavima do početka septembra, uspeo je da napravi respektabilan sastav i za Evropu. Nikome, sem finalisti Lige konferencija Fejnordu, nije bilo lako protiv Partizana, a i oni su se dugo mučili da slome duh crno-belih.

Nikada do kraja ispraćen za spisak pojačanja od uprave, morao je da beleži pobede sa onim što ima na raspolaganju. Čak su mu i oni koji su proigrali kod njega vrhunski, kao što je bio Aleksnadar Šćekić, oduzimani kod prve ponude. Dao je sve za Partizan, a pitanje je da li je njemu Partizan dao sve?

Sa suzama u očima, ljubio je voljeni grb na "Marakani" u poslednjem finalu i poručio:

"Ne bih se više vraćao u ovakav srpski fudbal."