(foto: zvanični klupski sajt)
Borusija Dortmund pokazuje da vrhunski fudbal ne mora da bude slepo okrenut komercijalizmu. Nemački velikan razvio je ekološku strategiju u kojoj ključnu ulogu imaju upravo navijači – kao ravnopravni partneri u borbi za održivost, smanjenje emisija i jačanje lokalne zajednice.
Pre izvesnog vremena pisali smo o ekološkim inicijativama u nižim ligama engleskog fudbala. U turbokapitalističkom vrhu engleskog fudbala nema mnogo prostora za „zelene“ politike, ali u evropskom fudbalu ipak postoje veliki klubovi koji ozbiljno rade na tome. Jedan od najboljih primera je Borusija Dortmund, koja je u svoju ekološku strategiju uključila i ogromnu bazu svojih navijača.
U vreme kada elitni fudbal pokreću globalna televizijska prava, međunarodne turneje i agresivni komercijalizam, lako je zaboraviti na moć navijača – srce svakog kluba. U Nemačkoj, gde je uticaj navijača duboko ukorenjen kroz pravilo 50+1, njihova uloga sve više prevazilazi okvire tribina.
U Dortmundu je taj pristup svesno ugrađen u strategiju održivog razvoja. Klub otvoreno navijače definiše kao ključne partnere u društvenim i ekološkim programima, uz naglasak na volontiranje, ekološki svesna putovanja na utakmice (sa što manjim ugljeničnim otiskom) i lokalnu saradnju. Zvanični izveštaji ističu da su doprinosi navijača izuzetno važni za smanjenje uticaja kluba na životnu sredinu i jačanje veze sa zajednicom.
Jedna od najzapaženijih inicijativa bila je energetski program Strom09, kojim su navijači Dortmund pozvani da pređu na snabdevača zelenom energijom povezanog s klubom. Prema podacima, ovaj program je do kraja 2019. godine smanjio emisiju CO₂ za više od 81.000 tona.
Dortmund je održivost ugradio i u svoju infrastrukturu. Klub je postavio solarne panele na više objekata, uključujući FanWelt centar, uveo LED rasvetu u svim zgradama i instalirao toplotne pumpe u akademiji. Sve je to deo ambicije da do 2040. godine klub postane potpuno ugljenično neutralan. Navijači su u toj strategiji partneri – ne samo posmatrači – i aktivno učestvuju u oblikovanju društvenog i ekološkog profila kluba.
Ovaj pristup odražava širi trend u nemačkom fudbalu: navijačka kultura prelazi iz pasivne ulogе u aktivnog partnera.
Značaj ove promene posebno je vidljiv kada se sagledaju šire kritike usmerene ka fudbalu – od velikih emisija CO₂ zbog putovanja, preko energetske potrošnje, do komercijalnih pritisaka koji potiskuju lokalni identitet. Nemački navijači pokazuju da je moguće boriti se protiv toga i pretvoriti navijanje u pokretač pozitivnih promena, a ne samo u nusproizvod komercijalne politike.