Fudbalske legende često pamtimo po golovima, derbijima i velikim utakmicama, ali sudbina ponekad ispiše priče koje prevazilaze teren. Jedna takva, duboko ljudska i snažna, vezana je za ime Milorada Munija Bajovića.
Milorad Muni Bajović je mnogo više od uspomene, naročito za navijače Sutjeske i Partizana. Rođeni Nikšićanin ostavio je trag u brojnim klubovima — osim u crno-belom i nikšićkom dresu, igrao je i za Budućnost, OFK Beograd, Mogren, Setubal i Vrbas. Njegova fudbalska karijera ostala je čista i prepoznatljiva, bez izbleđivanja koje vreme često donosi.
Emocionalna veza sa Partizanom posebno je snažna, ne samo zbog Munija, već i zbog njegovog brata Miodraga Bajovića, nekadašnjeg kapitena crno-belih. Ipak, ovoga puta u fokusu nije teren, taktika ili rezultati, već borba koja se vodi daleko od reflektora stadiona.
Nedavno je Milorad Bajović, rođen 1964. godine, uspešno operisan na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, gde mu je izvršena izuzetno retka i zahtevna transplantacija srca. Njegovo teško obolelo srce zamenjeno je zdravim organom preminulog donora, znatno mlađe osobe, čime mu je pružena nova šansa za život.
Reč je o medicinskom zahvatu koji ne spašava samo telo, već vraća nadu, snagu i mogućnost nastavka puta. Fudbalska biografija Milorada Munija Bajovića odavno je upisana u istoriju, ali ova pobeda nad bolešću ima posebnu težinu — jer je najvažnija od svih.