Fudbal kao talac politike: Kristofer Gleizes osuđen na sedam godina zatvora u Alžiru.
Jeunesse Sportive de Kabili iz grada Tizi Uzu najuspešniji je i najtrofejniji alžirski fudbalski klub.
Ali, on je mnogo više od toga – baš kao baskijski Atletik klub iz Bilbaa, i JS Kabili je simbol svog naroda – berberskih Kabila, koji žive u planinskom području Atlasa na severozapadu zemlje.
To što je „La ŽSK” tako uspešan ne bi trebalo da bude iznenađenje – Kabili imaju fudbalski DNK. Najbolji alžirski fudbaler svih vremena, Rabah Madžer, Kabil je i Berberin. Najbolji francuski fudbaler svih vremena, Zinedin Zidan, takođe je Kabil. Čak je i Kilijan Mbape, po majčinoj strani porodice, Kabil.
Međutim, pošto su Kabili potlačeni od strane alžirske države, fudbal je jedan od ventilа kroz koji mogu da izraze svoju nacionalnu pripadnost. I zato JS Kabili svojim uspesima predstavlja izvor ogromnog ponosa za ceo region. Na stadionu Hosin Ait-Ahmed redovno se okuplja između 20.000 i 40.000 gledalaca. Imajući u vidu da grad Tizi Uzu ima svega 135.000 stanovnika, jasno je da iza kluba stoji čitava Kabilija.
Nije ni čudo što je klub privukao pažnju 36-godišnjeg francuskog istraživačkog novinara Kristofera Gleizesa, koji je pre oko godinu dana došao u Alžir da bi napisao reportažu o klubu za parisku reviju So Fut.
„Volim kada postoji pritisak oko mojih članaka, kada znam da će biti teško”, rekao je pre puta. „Uvek želim da postoji bar jedna osoba koja ne želi da tekst bude objavljen.”
Ipak, nije mogao da zamisli koliku će prašinu njegovo novinarsko delo podići u Alžiru. Među ljudima s kojima je razgovarao o ŽSK-u bio je i bivši funkcioner kluba, blisko povezan sa Pokretom za samoopredeljenje Kabilije (Mouvement pour l’autodétermination de la Kabylie), političkom organizacijom koju alžirski režim smatra terorističkom.
Ubrzo nakon toga, alžirske vlasti su ga uhapsile i optužile da je „ušao u zemlju bez vize, veličao terorizam i posedovao propagandni materijal koji ugrožava nacionalni interes”. Čekao je čak 13 meseci na suđenje, a onda je pre nekoliko dana ekspresno osuđen na sedam godina zatvora.
„Njegova kazna od sedam godina zatvora je besmislena i dokazuje jedno: danas ništa ne izmiče politici, a alžirski pravosudni sistem je propustio ključnu priliku da ovu stvar reši časno“, saopštila je organizacija Novinari bez granica (Reporters sans frontières).
„Zadržavanje Kristofera Gleizesa je napad na pravo na informisanje. Taj novinar ne pripada zatvoru – treba da se vrati na teren, gde je svoj posao uvek radio sa strašću i stručnošću.“
Potezi alžirskih vlasti uklapaju se u sve napetije odnose između Alžira i Francuske. U poslednje vreme odnosi dve zemlje drastično su se pogoršali – do te mere da su Francuzi čak promenili stav u dugogodišnjem sporu između Maroka i Alžira oko Zapadne Sahare, i pružili podršku Marokancima. Pored toga, zemlje se razilaze i po pitanjima migracione politike, izručenja zatvorenika i trgovinske razmene.
Očigledno je da je nesrećni Gleizes samo figura u političkoj partiji šaha na najvišem nivou, zgodan izgovor da alžirske vlasti pokažu svoje neslaganje sa politikom francuske vlade. Kao mnogo puta u istoriji, fudbal je ponovo talac politike, a sloboda izražavanja i sloboda štampe nisu ugrožene samo u Alžiru, već sve više i u Zapadnoj Evropi.