Dirigent „Švaba“ je trenutno jedan od najinteresantnijih nemačkih trenera – Sebastijan Henes.
VfB Štutgart je jedan od najvećih nemačkih klubova. Osvojio je pet šampionskih titula i tri kup trofeja, a dvaput je bio nadomak evropskog uspeha. Godine 1989. izgubio je finale Kupa UEFA od Maradoninog Napolija (u belom dresu tada je igrao i Srećko Katanec), dok ga je 1998. u finalu Kupa pobednika kupova pobedio londonski Čelsi. Njihov poslednji naslov šampiona, 2007. godine, na ulice Štutgarta izveo je četvrt miliona ljudi. Poslednji put su u Ligi šampiona učestvovali u sezoni 2009/10, kada ih je u osmini finala eliminisala Gvardiolina Barselona.
Sledećih četrnaest godina nisu uspeli da dostignu te visine; naprotiv, dvaput su čak ispali iz Bundeslige (2016. i 2019.), a 2023. godine su se spasili tek kroz plej-of. To svakako nisu bili dobri rezultati za jedno od najvećih nemačkih sportskih društava, s više od 110.000 članova, za fudbalskog giganta s 60.000 mesta na stadionu, koji je čak i u najtežim trenucima, kada su rezultati bili slabi, na domaćim utakmicama imao podršku blizu 50.000 navijača.
Sve se promenilo dolaskom trenera Sebastijana Henesa. Kada je u aprilu 2023. preuzeo tim, klub je bio u velikim problemima, a ispadanje iz lige bila je sasvim realna opcija. Pobedivši Hamburg u plej-ofu, zadržao je tim u prvoj ligi, ali verovatno tada niko nije očekivao šta će uslediti u sledećoj sezoni.
Sebastijan Henes, bratanić ozloglašenog Ulija Heneša i sin takođe poznatog Ditera Henesa (koji je devedesetih radio upravo u Štutgartu kao direktor), nije imao preterano uspešnu igračku karijeru. Igrao je za rezerve Herte i Hofenhajma u nižim ligama, a kada je okačio kopačke o klin, trenersku karijeru započeo je u omladinskim selekcijama Lajpciga i Bajerna. U Minhenu je 2019. postao trener Bajernove rezerve i osvojio prvo mesto u trećoj ligi.
To su zapazili u prvoligašu Hofenhajmu, pa je sledeće godine po prvi put postao trener na najvišem nivou. U klubu milijardera Ditmara Hopa radio je dve sezone, zauzevši jedanaesto mesto 2021. i deveto 2022. godine. Po završetku sezone 2021/22, budući da se nije uspeo plasirati u Evropu, napustio je klub.
Godinu dana kasnije, kada je pri kraju sezone 2022/23 dobio angažman „dežurnog vatrogasca“ u Štutgartu, malo ko je očekivao neverovatan uspon koji je usledio u sezoni 2023/24. Henesove uspehe u toj neobičnoj sezoni delimično je zasenio Ćabi Alonso s Leverkuzenom, koji je bez poraza osvojio duplu krunu. No, u senci tih istorijskih uspeha, Štutgart je imao takođe izvanrednu sezonu, završivši na drugom mestu, daleko iza Leverkuzena, ali bod ispred Bajerna, čime su se „Švabe“ po prvi put nakon 14 godina vratile u elitnu Ligu šampiona.
Henes preferira igru s visokim posedom, s tim da njegova ekipa najviše drži loptu na sredini terena. Koristi formacije 4-2-3-1, 4-3-3 i 4-4-2, uz striktno insistiranje na građenju napada od zadnje linije, pri čemu je ključan golman Aleksandar Nibel, koji je već drugu sezonu na pozajmici iz Bajerna. U napadu su veoma fleksibilni, a glavni fokus im je stvaranje prostora na krilima i centaršutevi u kazneni prostor. Defanzivno su kompaktni, tako da ceo tim zatvara prostor na strani gde protivnik ima loptu.
U ovoj sezoni u Bundesligi im ne ide tako dobro kao prošle, verovatno i zbog dodatnih obaveza u Ligi šampiona. Ipak, pre otprilike mesec dana, u 4. kolu, su na svom terenu deklasirali Dortmund sa 5:1, pokazujući da su i dalje ozbiljan protivnik. U Ligi šampiona dobili su težak žreb. U prvom kolu gostovali su na Santjago Bernabeu, gde su nadigrali Real Madrid, ali su nesrećno izgubili 3:1. Remi sa Spartom iz Praga na domaćem terenu takođe nije bio sjajan rezultat, no prošlog utorka su u Torinu savladali Juventus, čime su pokazali svoje kvalitete i zadali prvi poraz timu Tijaga Mote ove sezone.
Štutgartov put od ekipe koja se bori za opstanak do tima koji pobeđuje evropske velikane u Ligi šampiona, naravno, nije samo zasluga trenera. Temelje za današnje uspehe postavili su tokom 2019–22. godine tadašnji direktor Tomas Hiclsperger i sportski direktor Sven Mislinat, čiji rad nastavlja sadašnja uprava.
Od igrača vredi istaći napadača Ermedina Demirovića, koji je pred sezonu stigao iz Augsburga za 21 milion evra i na sedam utakmica Bundeslige postigao pet golova. Iako je rođen u Hamburgu, nastupa za reprezentaciju BiH. Njegov partner u napadu, Deniz Undav, ranije je igrao za Union Berlin i Brajton, odakle je prošle sezone bio na pozajmici u Štutgartu, koji ga je ovog leta otkupio za 26,7 miliona evra. Undav je za nemačku reprezentaciju odigrao pet utakmica i postigao tri gola.
Najvredniji fudbaler Štutgarta je dvadesetdvogodišnji Enco Milo, francuski ofanzivni vezista, koji često igra na desnom krilu. Produkt Monakove akademije, stigao je u klub u avgustu 2021. godine za 1,75 miliona evra na inicijativu Svena Mislinata, a danas se ovaj fudbaler martinikanskog porekla procenjuje na preko 40 miliona evra.
Za Henesov sistem posebno su važna i oba defanzivna vezista, Anđelo Stiler i kapiten Atakan Karazor. Dvadesetrogodišnji Stiler procenjen je na nešto manje od 30 miliona evra i čeka ga svetla budućnost, dok je dvadesetosmogodišnji Karazor u klubu već pet godina i jedan je od glavnih tvoraca uspeha.
Od defanzivaca najistaknutiji je levi bek Maksimilijan Mitelštat, koji ima deset nastupa za nemačku reprezentaciju, a u klub je stigao jula 2023. iz Herte za simboličnih 500.000 evra. Danas je njegova vrednost oko 17 miliona evra. Štoperi su Nemac Džef Čabot, koji je ovog leta stigao iz Kelna za 4 miliona evra, i Francuz Entoni Ruo, dete Tuluza, za kojeg je klub izdvojio 3 miliona evra.
Čini se da je ključ uspeha Štutgarta srećan spoj inovativnog trenera i pažljivo promišljenih kupovina. I dok god bude tako, na kultnom Nekarštadionu redovno će se okupljati 60.000 bučnih navijača jednog od najvećih nemačkih klubova, kojem, posle godina suše, konačno dolaze bolji dani.